07.06.2013., Танјуг

Министарка енергетике Зорана Михаиловић најавила је да ће најкасније до 10. јула бити усвојен модел уговора о откупу електричне енергије из обновљивих извора, што ће олакшати процес улагања у ту област.

natural-energy-sourcesБЕОГРАД – Министарка енергетике Зорана Михаиловић најавила је да ће најкасније до 10. јула бити усвојен модел уговора о откупу електричне енергије из обновљивих извора, што ће олакшати процес улагања у ту област.

Како је истакла, уз законски и регулаторни оквир на коме је то министарство интензивно радило претходних девет месеци, створени су комплетни услови за улагање у област обновљивих извора у Србији.

„Ако постоји сектор који је данас законодавно уређен, онда је то област обновљивих извора енергије“, истакла је Михаиловић на конференцији „Обновљива енергија воде, ветра и сунца – пут ка енергетској независности“ у организацији „Балканмагазина“.

Министарка је подсетила да је један од приоритета у енергетском сектору Србије искоришћење потенцијала обновљивих извора енергије, како би се повећала стабилност система, омогућиле нове инвестиције и запошљавање и покренула индустрија.

Према њеним речима, Србија би у наредне две до три године из обновљивих извора енергије могла да произведе 1.000 мегавата струје, и то пре свега из биомасе и малих хидроелектрана.

Михаиловић је подсетила да је влада пре две недеље усвојила национални акциони план за искоришћење обновљивих извора енергије, а сада се ради на детаљнијем плану.

Додала је и да су у децембру усвојене измене закона о енергетици, које нису биле детаљне, а сада се ради на детаљнијим изменама и допунама које ће се наћи у скупштини на јесењем заседању, односно у септембру.

Михаиловић је најавила и усвајање Стратегије развоја енергетике најкасније до почетка јула.

„Претходна стратегија енергетике остварена је са 20 одсто, зато је наш захтев из министарства да нова стратегија буде врло реална и има неколико сценарија, као и да се базира на добрим подацима и плану. Србија је први пут представила и водич за инвеститоре у области обновљивих извора енергије“, казала је Михаиловић.

Пре неколико месеци усвојене су и уредбе о повлашћеним ценама електричне енергије, у складу са директивама ЕУ, а обавезали смо се и на то да Србија до 2020. године у финалној потрошњи има око 27 одсто електричне енергије произведене из обновљивих извора.

Она је истакла да држава жели инвеститоре у тој области, али мора да води рачуна о томе да је они буду финансијски стабилни и реномирани, као и да заштити своје интересе и расположива финансијска средства.

Михаиловић је као пример навела да је процењено да би Србија само за  исплату подстицајних мера (фид-ин тарифе) инвеститорима, до 2020. требало да издвоји око 550 милиона евра, како би они били задовољни.

ЕПС: У 23 мини хидроелектране биће уложено 45 милиона евра

Електропривреда Србије (ЕПС) направила је договор са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) да се инвестицијом од 45 милиона евра започне циклус изградње и занављања постојећих малих хидроелектрана, изјавио је данас директор Сектора за инвестиције у ЕПС-у, Душан Живковић.

Те хидроелектране су пре свега лоциране у југоисточној и југозападној Србији, где постоји највећи водни потенцијал, казао је Живковић на конференцији „Обновљива енергија воде, ветра и сунца – пут ка енергетској независности“ у организацији „Балканмагазина“.

„Циљ нам је да до краја године, након завршетка израде неопходне документације и  прибављања дозвола које је већ у току, почнемо за објављивањима појединачних тендера за све те 23 хидроелектране“, навео је Живковић.

Он је прецизирао да се ради о постојећим хидроелектранама у функцији, а које би се зановиле и унапредиле, затим изградњи дела хидроелектрана које су на постојећим објектима водоснабдевања, као и изградњи нових хидроелектрана поред објеката ЕПС-а у циљу унапређења производње постојећих хидроелектрана које су у власништву ЕПС.

„ЕПС има циљ да у наредном периоду поред постојећих капацитета у производњи електричне енергије, свој портфолио прошири и у делу обновљивих извора енергије“, нагласио је Живковић.

Он је подсетио да ЕПС трећину енергије производи из водног потенцијала, као и да има дугу традицију у тој области.

„Мале хидроелектарне које су у власништву ЕПС-а раде већ више од сто година, а велика хидроелектрана Дјердап један, када је направљена пре 30 година била је трећа хидроелектрана у свету“, казао је Живковић.

Поред планова за обнављање и изградњу малих хидроелектрана, ЕПС спроводи активности и на пољу великих хидроелектрана – започета је ревитализација хидроелектране Бајина Башта, Дјердап, а у току су и активности око ревитализације хидроелектане Зворник, указао је Живковић.

У плану је изградња нових хидроелектрана у југоисточној и југозападној Србији, на реци Дрини, Ибру и Морави, као и две реверзибилне хидроелектране Бистрица и Дјердап три, рекао је Живковић.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *