14.06.2013., Бета

БЕОГРАД – У Србији би до краја године могла да почне изградња првих ветропаркова, са циљем да у наредних неколико година омогуће производњу 10 одсто укупних енергетских потреба земље, саопштило је данас Српско удружење за енергију ветра (СЕWЕА).

vetro_park_beta„Близу смо почетка изградње првог ветропарка у Србији и уколико се сарадња са Министарством енергетике настави као у последњих неколико месеци, прве барже са турбинама ће ускоро Дунавом стићи у луку Панчево“, рекла је агенцији Бета представница СЕWЕА Ана Брнабић поводом Светског дана ветра, 15. јуна.

Како је додала, у удружењу СЕWЕА се још увек надају да ће изградња првих ветропаркова почети у четвртом кварталу ове године, „што зависи од тога да ли ће банке бити задовољне Уговором о откупу електричне енергије који Министарство усвоји, изменама Закона о енергетици и секундарном легислативом која се тиче прикључења електрана“.

Она је истакла да чланице СЕWЕА желе да у наредних три до пет година у Србији изграде ветропаркове капацитета 1.000 мегавата (тренутно су у развоју пројекти капацитета око 700 мегавата), што би значило улагање веће од милијарду евра.

Говорећи и о економском значају ветропаркова, она је навела да су чланице СЕWЕА до данас у Србију директно уложиле око 15 милиона евра, а да њихова изградња још није ни почела.

„Чак 90 одсто овог новца завршио је у нашој економији кроз ангажман локалних фирми на изради техничке документације за ветропаркове, далеководе и путеве, геотехничких истраживања и елабората, куповину земље, дозволе, административне таксе, запошљавање људи, мониторинг птица и слепих мишева и израде Студија о процени утицаја на животну средину“, рекла је Брнабићева.

Како је додала, „у енергетском смислу, највећи значај ветропаркова је што се чак 70 одсто електричне енергије производи у зимским месецима када је Србији енергија најпотребнија и када је увоз најскупљи“.

Подсетила је да Србија има значајан потенцијал у области енергије ветра, који је највећи на подручју јужног Баната и у источном делу земље, али и да је „на самом зачељу Европе, као земља у којој се ни један мегават струје не производи из ветра“.

Брнабићева је казала да у региону највише струје из енергије ветра добија Румунија, потом Бугарска, Мађарска и Хрватска, док у Црној Гори постоје пројекти за ветропаркове који су кренули са изградњом.

Чланице СЕWЕА, америчка фирма Континентал винд партнерс, белгијска компанија Електравиндс, белгијско-холандска компанија Виндвижн, руско-српска компанија НИС Енергоwинд и италијанско-српска компанија МК Финтел wинд, како је навела, сматрају да је Србија у области законодавства које се односи на обновљиве изворе енергије ипак напредовала усвајањем низа уредби које су „кључне за инвестиције“.

„Држава у директним разговорима са представницима међународних финансијских институција (ЕБРД-а, ИФЦ-а и ОПИЦ-а) ради на моделу Уговора о откупу електричне енергије (ППА) и то је најбољи начин да се дође до уговора који би обезбедио финансирање мултимилионских пројеката какви су ветропаркови“, оценила је Брнабићева.

Према њеним речима, чланице СЕWЕА су одлучиле да трећу годину прославе Светског дана ветра у Србији обележе донацијом 7.000 евра Ургентном центру Клиничког центра Србије за набавку неопходних апарата и опреме која им је потребна за хитне случајеве.

„Сматрамо да људи у Србији већ довољно знају о енергији ветра, о користи за економију и животну средину, због чега смо новац намењен манифестацији на којој би се говорило о користима од ветра одлучили да дамо у хуманитарне сврхе“, рекла је Брнабић.

Светски дан ветра обележава се од 2007. године у Европи да би 2009. постао глобални догађај, који треба да истакне предност ветра као обновљивог извора енергије. Организује га Европско удружење за енергију ветра (ЕWЕА) и Светски савет за енергију ветра (ГWЕЦ).

Према проценама ЕWЕА, струја произведена из ветра покрива око седам процената укупне европске потрошње електричне енергије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *