24.07.2013., Танјуг

БЕОГРАД – Храна у Србији неће ни ове године бити јефтинија, јер је она у свету скупа, али наша држава може много да учини издвајањем више субвенција и обезбеђењем јефтинијих кредита за сетву и набавку нове механизације, као и доношењем дугорочне стратегије развоја пољопривреде, оценили су синоћ експерти за аграр.

hrana_skupa_tanjugДржавни секретар министарства пољопривреде Данило Голубовић сматра да је откупна цена од 20 динара по килограму пшенице за Робне резерве потпуно прихватљива и у овом тренутку је највиша у региону.

Учествујући у програму РТС-а, Голубовић је напоменула да су Робне резерве откупиле око 60.000 тона пшенице овогодишњег рода.

Голубовић је нагласио да држава никад није излазила у јавност са откупном ценом пшенице, пре него што се заврши жетва, одговарајући на замерке да је држава касно објавила откупну цену пшенице.

Коментаришући недостатак јефтних кредита за аграр, Голубовић је најавио да ће улагања из Уједињених Арапских Емирата омогућити више средстава за улагање у пољопривреду.

Саветник председника Привредне коморе Србије Милан Простран и даље сматра да је аграр „српска нафта“, односно, извозна шанса Србије, указујући да је Србија озбиљни извозник који ће ове године имати око милион тона пшенице за светско тржиште.

Простран је нагласио да се мора повећати аграрни буџет на око 10 одсто БДП-а или око милијарду евра годишње, да би се пољопривреда оспособила да буде конкурентна за извоз и да храна буде јефтинија.

Цена хране у Србији неће нагло пасти и једино се може очекивати да осцилира, јер је храна у свету скупа и утиче на домаће тржиште, оценио је Простран.

Председник Удружења „Сто паора плус“ Војислав Малешев рекао је да ће крајњим потрошачима мало значити рекордан род пшенице, јер би нормално било да појефтини хлеб, али се то неће десити, јер је сетва ове година била скупља за 20 до 30 одсто него прошле године.

Он је навео пример да тржиште данас плаћа 17 динара по килограму пшенице, а килограм кифли кошта 250 динара, што је очигледан показатељ ко највише зарађује од пшенице.

Српски сељак има далеко мање субвенција је за примарну производњу у односу на земље у окружењу и то је разлог зашто је у Србији скупа храна, указао је Малешев и додао да и недостатак укрупњавања имања, стара механизација и мања примена агротехнике такође утиче на то да је српска храна најскупља у региону.

Један од разлога зашто је храна у Србији скупа, то што се за наводњавање као гориво користи нафта, уместо електричне енергије и то нико не ради у окружењу осим пољопривредници у Србији, навео је Малешев.

Потпредседник Асоцијације пољоприведника Баната Зоран Сефкеринац рекао је да је држава закаснила најмање десетак дана са откупном ценом пшенице и пољопривредни произвођачи ће бити у минусу, упркос рекордном роду пшенице.

Потпредседник Националне асоцијације потрошача Зоран Николић рекао је да је донекле изненађен што се после рекордног рода пшенице није десило да брашно појефтини, а самом тим и хлеб.

Николић је оценио да ће, нажалост, најмање профитирати произвођачи пшенице, а највише трговци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *