15.08.2013., Новости, Н.Суботић

Тропске температуре, без падавина, опет указују на значај наводњавања, о коме годинама причамо у празно. По површинама до које стиже вода наша земља последња у Европи.

susa_zalivanjeСРБИЈА је, како упозоравају стручњаци, и даље на неславном, последњем месту у Европи, по по површинама које се наводњавају. Како објашњава проф. др Мићо Шкорић, са новосадског Пољопривредног факултета, у Војводини се наводњава највише 50.000 хектара. У централној Србији, међутим, површине су још мање.

Ако се узме у обзир да Србија има 4,2 милиона хектара обрадиве површине, од којих је за наводњавање погодно 3,6 милиона хектара, јасно је колико је мало под заливним системима. Када бисмо, међутим, почели да наводњавамо све површине које можемо, како су прорачунали стручњаци, могли бисмо да на готово свима добијамо две жетве годишње. Самим тим, обрадиве површине би нам се повећале за 25 одсто. Акција Министарства пољопривреде, најављена помпезно прошле године, којом је предвиђено „довођење“ воде до ораница, односно наводњавање 1,1 милион хектара њива за четири године, како објашњава Шкорић, била је добар потез, али, нажалост, није остварена до краја.

– Колико ми је познато, урађено је око 40 одсто планираних радова – наводи Шкорић. – Нажалост, за остатак радова, није се нашло довољно новца у буџету, па чак, како чујем, извођачима нису плаћени сви изведени радови. Ова акција подразумевала је чишћење канала, односно, обезбеђење дотока воде до њива. Акције наводњавања требало би да прате повољни кредит за набавку система за наводњавење или за субвенционисање набавке оваквих система. Постојали су планови да се у Војводини, у року од пет година, површина која се наводњава повећа на 100.000 хектара. Ови планови, нажалост, нису остварени. Неопходно је да се у стратегији развоја пољопривреде прецизно дефинише и питање наводњавања и да се та стратегија доследно спроводи. Ако се то не уради, тешко ћемо моћи рачунати на веће површине под системима за наводњавање.

Наду, додаје Шкорић, ипак улива то што готово сви нови засади, пре свега воћа и вишегодишњих биљака, имају своје системе за наводњавање.

– Ови системи су у правилу савремени и не расипају воду – каже Шкорић. – Надам се да ће таквих примера бити више, и да ће промене климе, које нам сушу доносе готово као неминовност сваке године, послужити као добра опомена. Систем за наводњавање једног хектара, иначе, кошта око 3.000 евра, а његово постављање у „редовној“ години, гарантује повећање приноса за око трећину. Када је година сушна, међутим, такве рачунице „не важе“, односно, зарада је многоструко већа, јер се тада, са њива без заливања, често род и не скида…

ПРЕРАЂИВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ

Пре улагања у системе за наводњавање, додаје Шкорић, морала би се урадити детаљна стратегија развоја пољопривреде, која би предвидела повећање рода.

– Неопходно би било и повећање капацитета прерађивачке индустрије, а такође и пораст сточарства, како би се апсорбовао вишак ратарских производа – наводи Шкорић. – Пошто наводњавање подразумева и другу жетву, то би из земљишта извлачило далеко више хранива, па би, и због тога, односно, због коришћења стајњака, сточарство добило на значају…

СРПСКИ АГРАР БЕЗ 10 МИЛИОНА ЕВРА

СРБИЈИ ове године за развој села није одобрено бесповратних десет милиона евра из фондова Европске уније, каже за „Новости“ Александар Сенић, председник скупштинског Одбора за пољопривреду.

Главни разлог је, како истиче Сенић, лоше стање наше администрације.

– Наша земља ове године је могла да повуче 50 милиона евра бесповратних средстава, а аплицирали смо за десет милиона евра – каже Сенић. – Како сам сазнао, ИПАРД је одбио захтев и за тих десет милиона евра. Образложење је да наша администрација није спремна, као и да наш систем аграрног плаћања не дозвољева добијање бесповратних средстава ЕУ.

Према његовим речима, ИПАРД фонд је намењен финансирању у развој пољопривреде – за побољшање инфраструктуре, до проширења капацитета и нових засада. Средства овог фонда доступна су оним земљама које добију статус кандидата ЕУ.

– Хрватска до дана приступања ЕУ добила 179 милиона евра из ИПАРД фондова за развој села – каже Сенић. – С обзиром на то колико се Србија задужује, и то по све неповољнијим условима, недопустиво је да не користимо све прилике за побољшање аграра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *