20.08.2013., РТС

Шљива ове године добро родила, али су плодови ситнији због суше. Лошији квалитет снизио откупну цену – шест до 10 динара за килограм. Руси су спремни да плате више, али траже квалитет. Квалитетна шљива потребна и за ракију.

sljive_sitneЗа разлику од прошлог лета, када је род шљиве био мањи за трећину, шљива је добро родила, чак и преродила, али су због суше плодови су ситнији. Због лошијег квалитета од уобичајеног већина произвођача незадовољна је откупном ценом. Добро ће проћи само они који имају крупну шљиву.

Последњих година подижу се модерни засади шљива, али већину од више од 40 милиона стабала, колико их има у Србији, и даље чине воћњаци у којима се производња није мењала годинама, па и деценијама.

Пољопривредник из Голе Главе код Ваљева Драган Плочић каже да нема великог помака када је реч о технологији. „Шљива се ради исто као и пре уз мало веће третирање заштитне хемије“, прича Плочић.

„То је непримерено резање, нема наводњавања, нема заштитиних градобитних мрежа, још увек стихијски и неплански радимо“, каже Милорад Томић из ваљевског предузећа „Агранела“.

Иако је шљива одлично родила, многи произвођачи нису задовољни. Ситне и лошије плодове, којих је због суше највише, откупљивачи плаћају свега шест до 10 динара за килограм. Руси долазе, спремни су да шљиву плате више, али траже квалитет.

Евица Михаљевић из „Плодова Србије“ каже да се зна како конзумна шљива мора да се пакује.

„Мора ручно да се бере, уједначене крупноће – преко 40 милиметара, да има маглу, пепељак, да буде лепа на око, да не буде оштећена. Свако ко то може да испуни може да се појави на руском тржишту и да добије адекватну цену“, објашњава Михаљевићева.

Зоран Живановић из Винче код Тополе свој засад је и резао и ђубрио и штитио од болести и штеточина, али га није наводњавао. Недавно је избушио бунар и нада се да ће имати довољно воде да од следеће године шљиву залива, јер му је јасно да се на светско тржиште може само са екстраквалитетом.

„Цена такве шљиве сада је 30 динара. У мом воћњаку је 30 – 40 одсто такве шљиве у овом тренутку, немам рачун да је класирам, па је лагерујем у своју хладњачу. Сачекаћу двадесетак дана, па ћу је продати, надам се, по некој иоле реалнијој цени“, каже Зоран Живановић.

Камата 13 одсто већа него у Холандији

Да би унапредили производњу, пољопривредницима су потребне субвенције, али и много јефтинији кредити.

Произвођач и хладњачар из Винче Милан Дамњановић недавно је био у Холандији. Каже да холандски фармери плаћају камату 0,5 одсто на годишњем нивоу за обртна средства за инвестирање у аграру.

„Ми смо хладњачу правили, узели смо од банке кредит са 13,5 одсто на годишњем нивоу и оно што је битно то је индексирана камата са девизном клаузулом. Кад ми дође рата, свако јутро отварам курсну листу да видим шта ме чека“, прича Милан Дамњановић.

Они који не виде рачуницу у цени шљиве кажу да ће је претворити у ракију. Од просечно квалитетног плода добија се просечно квалитетна ракија, под условом да се поштују правила.

„Не сме трула, не сме зелена“, објашњава Иван Богдановић из удружења „Српска ракија“.

„Трула шљива не може да да добру ракију, а зелена даје укус и мирис који је препознатљив и није баш цењен. Треба се трудити да се добије што зрелија шљива и да се здрава шљива ставља у ракију“, каже Богдановић.

У 2012. години извоз шљиве износио је 37 милиона евра, а у првих седам месеци ове године 22 милиона. Само у јулу свежа шљива из Србије извезена је 50 одсто више него у истом периоду претходне године.

Како је ударни месец за ту воћку август, очекује се да од шљиве зарада буде већа него раније.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *