21.08.2013., Танјуг

Шљива је ове године у Србији посебно добро родила, упркос прошлогодишњој сушној јесени која није обећавала велики род, а према прелиминарним проценама, укупна производња премашиће 600.000 тона, што је, оквирно, просек производње …

sljiva_rodilaЧАЧАК – Шљива је ове године у Србији посебно добро родила, упркос прошлогодишњој сушној јесени која није обећавала велики род, а према прелиминарним проценама, укупна производња премашиће 600.000 тона, што је, оквирно, просек производње овог воћа у петогодишњем периоду.

Ова и те како тражена врста воћа, међутим, нема ни приближно привредни значај као некада, а разлози за то су бројни.

Бивша СФРЈ била је највећи производач и извозник суве шљиве на свету, а посебно се истиче 1923. година, када је извезено 66.000 тона суве шљиве, за разлику од данашњих 4.000 до 5.000 тона.

„Пре свега, проблеми су запуштеност шљивика и, генерално, ниски приноси, неадекватан избор сортимента, у великом проценту ненаводњавање засада, али и економско-најзначајнија болест – вирус шарке шљиве, који је, посебно код најосетљивијих сорти, десетковао шљиварство у нашој земљи“, рекао је мр Бранко Танасковић из Пољопривредне саветодавне стручне службе „Овчар“ у Чачку.

Упркос томе што прошлогодишња сушна јесен није обећавала велики род у овогодишњој вегетацији, уз остале врсте и шљива је обележила посебно родну годину, оценио је Танасковић у изјави Танјугу.

Према прелиминарним проценама, како каже, укупна производња шљиве значајно ће премашити 600.000 тона у Србији, што је, оквирно, просек производње овог воћа у петогодишњем периоду.

„Дуготрајна суша, која ни ове године није заобишла наше поднебље, битно утиче на отежано сазревање, крупноћу и квалитет плодова, појаву ожеготина на стаблима, као и на, нимало лак посао, прикупљања плодова“, наводи даље Танасковић.

Поред тога што овакво време омогућује већи садржај суве материје и шећера у плодовима, постепено губљење воде из плодова, услед мањка падавина, одразиће се и на квалитет шљиве, па и квалитет овогодишње ракије неће бити као најбољих година.

Иако то воћари имају у виду, судећи по првим откупним ценама шљиве за индустријску прераду, која се креће од шест до 10 динара по килохграму свежег плода, и по оцени прозвођача је на граници исплативости бербе, највеће количине ових плодова биће прерађене у ракију, сматра Танасковић.

Региони Шумадије, Западноморавски и Подринско-колубарски одликују се веома повољним условима за гајење шљиве. Такоде, и услови за производњу ракије „шљивовице“ са нашег подручја су карактеристични и јако добри. Упркос оваквим природним привилегијама, производња „наше“ ракије још није стандардизована, нити заштићена, напомиње он.

Увођењем новијих помотехничких мера, којима се може регулисати родност у воћњацима, односно савременом технологијом узгоја, као и заштите засада, ову производњу би, сматра он, требало плански и систематски проширити.

„На тај начин обезбедила би се сировина за производњу квалитетне ракије, суве шљиве, прераду у џемове, сокове, компоте… , али и потенцијални извоз замрзнутих плодова у Русију, као и земље Европске уније, што се последњих година веома тражи, али и очекује с обзиром на могућности какве за ову производњу поседује Србија“, рекао је Танасковић.

Према његовом мишљењу, ова година може послужити и као показатељ при избору гајених сорти шљиве у анализи важних чинилаца од којих зависи економска оправданост и одрживост воћарства под оваквим засадима.

„То су пре свега употребна вредност плодова шљиве, могућност реализације рода појединих сорти на тржишту и прилагодљивост изабраних сорти подручју и поднебљу заснивања будућих засада“, нагласио је он и додао да ће то, такође, обезбедити све захтевније тржиште, а произвођачима задовољавајући профит.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *