28.08.2013., Новости

У свим регионима Србије шљива је одлично родила, чак најбоље у последњих десетак година. Приноси одлични, али произвођачи незадовољни ценом. Сви траже суву шљиву.

sljiva_rodШЉИВА је, широм Србије, ове године издашно родила. Гране се савијају од рода, приноси су више него добри, али произвођачи нису, по старом обичају, задовољни откупном ценом. Према проценама стручњака, род шљиве биће сасвим довољан за пекмез, за ракију, али и за извоз. Каква је ситуација са родом и откупом шљива у појединим регионима Србије јавили су дописници „Новости“.

ЧАЧАК – Овогодишњи род шљиве у Србији, према подацима чачанског Института за воћарство, значајно ће премашити просечан годишњи принос од око 600.000 тона. Очекују се приноси од 40 до 50 тона по хектару, што је одличан род.Стручњаци у овој области истичу да ће и ове године чак 90 одсто шљиве бити за прераду, и то највише за печење ракије.

У почетку бербе откупна цена стоне шљиве била је око 25 динара, и она се углавном извозила у Русију. Што је време одмицало, цена је опадала, тако да сада ретко ко откупљује бранице, док се шљива за обраду откупљује за 11, а она, која је намењена за ракију – за осам динара по килограму.

ВАЉЕВО – Шљива је у ваљевском крају добро родила, стручњаци процењују чак најбоље у последњих десетак година, али су плодови због суше лошијег квалитета. У овом делу Србије највише је заступљена сорта „чачанска родна“, која је веома осетљива на сушу, па су јој плодови ове године остали ситни, лошег квалитета, тако да за њу нема никаквог интересовања код откупљивача, а ако га и има, цена је изузетно ниска.

Откупна цена шљиве у ваљевском и подгорском крају ове године је свега шест динара за килограм. Интересовање откупљивача, хладњача је никакво, тако да ће шљива углавном да заврши у ракији. Биће довољно шљива и за пакмез, слатко и за мармеладу.

ЛОЗНИЦА – Берба шљиве у Јадру и Рађевини је у пуном замаху, овдашње хладњаче су готово завршиле откуп шљиве за „сечење“, коју су плаћале 17 динара. Саша Нешић, директор „Хладњаче“ у Крупњу, каже да је овогодишњи род одличан и да ће на инострано тржиште извести око 400 тона сечене шљиве и око 300 тона оне за сушење.

– Цена шљиве за сечење је сасвим коректна, а наша погодност је утолико већа што нам Хладњача на време плаћа – сматра Мирко Живановић, произвођач шљиве из Рађевине. – Оно што претекне, користићемо за печење домаће ракије.

Још није позната цена шљиве за сушење, али се незванично може чути да ће, у овом делу Србије, износити око 13 динара, онима који је довезу директно у „Хладњачу“, а нешто мање ако откупљивачи произвођачима дођу „на ноге“.

– Мислим да је цена мала и да је најбоље пећи ракију – каже Властимир Тодоровић из села Коренице код Лознице. – Само за бераче треба платити најмање три динара по килограму, па је јасно да нам од шљиве једино „претекне“ петељка.

КРАГУЈЕВАЦ – Шљива је у Шумадији добро родила, али пољопривредници нису задовољни откупном ценом. Још је неизвесно да ли ће пристати на продају од девет до дванаест динара за килограм, или ће чекати бољу цену. Многи у овом крају шљиву превозе до сушара, али већина се одлучује на печење ракије.

– Шљива је одлично родила, мада је мало ситнија, и то је проблем када је реч о извозу. Продаја на домаћем тржишту, због цене, нема рентабилност – објашњава Дејан Косовчевић, пољопривредник из Старагара.

КРУШЕВАЦ – Воћари у Расинском округу задовољни су овогодишњим родом шљива, донекле и квалитетом, али не и откупном ценом која не „покрива“ ни основне трошкове производње. У овом крају откупљивачи тренутно шљиву плаћају од 8 до 10 динара по килограму.

БЛАЦЕ – И док истичу задовољство овогодишњим родом и квалитетом шљиве, воћари у Топлици незадовољни су тренутном ценом овог воћа, али и чињеницом да организованог откупа нема иако је берба шљиве при крају.

– На подручју општине Блаце очекује се око 25 тона рода по једном хектару – сматра Бојан Николић из стручне службе за пољопривреду ове општине. Незванична цена шљиве за техничку прераду, која се спомиње као откупна у хладњачама, засада је десет динара, што је случај и у суседној прокупачкој али и осталим општинама Топличког округа, где је шљива мање заступљенија него у блачкој општини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *