22.09.2013., РТС

У Србији се произведе око 240 хиљада тона јабука. Странцима можемо да продамо само квалитетне плодове, због чега мора да се унапређује производња. За модернизацију произвођачи најчешће немају новца, а кредити су неповољни. Увођењем савремених технологија могли бисмо да стигнемо развијене земље.

Када је година добра, у Србији се произведе око 240 хиљада тона јабука. Од 2006. године оне се све више извозе. Изузетак је прошла година, када је због суше род био мањи за трећину. Домаће јабуке све се више траже, међутим, странцима можемо да продамо само квалитетне плодове, због чега мора да се унапређује производња.

jabuke_013Јабука је родила, али многи произвођачи не могу да буду задовољни. Део плодова није одговарајућег квалитета, тако да јабуке могу да се користе само за прераду.

Веселин Јовановић, из Виљуше код Чачка, каже да је цена откупа индустријске јабуке падалице пет динара по килограму.

„Ја саме је предао у Пожеги за седам динара, али нисам још добио новац. Што се тиче даљих радова, да ли купити или не, једва са тих пет динара покривамо трошкове превоза и рада који се уложи да би се то покупило“, каже Јовановић.

Много ће боље проћи они који су осавременили засаде и чије јабуке испуњавају извозне стандарде. Крупне, чврсте и лепо обојене плодове, без оштећења, страни купци плаћају и до 60 евроценти по килограму. За сигуран род потребно је заливање.

Када је пре три године због леда остао без приноса и зараде, Иван Томић из Новог Сланкамена, одлучио је да воћњак покрије противградном мрежом. Она штити јабуку и од града и од сунца.

„Како се клима мења долази до повећаног броја ожеготина на плодовима што може да направи значајне штете које иду од 10 до 15 и више процената и такви плодови нису за даљу конзумну употребу“, каже Томић.

Иако је у последњих неколико година подигнуто више хиљада хектара модерних засада, који подразумевају и густу садњу и нове сорте, произвођачи морају још да уче, кажу стручњаци.

„Морају више радити на увођењу савремених система када је у питању резидба, примена биљних регулатора раста и нових технологија које се примењују у западним земљама као што су подсецање корена и ускладиштење плодова у савремене хладњаче“, каже Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета из Новог Сада.

За модернизацију произвођачи најчешће немају новца, а кредити су неповољни. У хладњачи јабуке могу да се чувају до годину дана. Капацитет је 2000 тона, а коштала је милион и по евра.

Бранко Маровић из Земљорадничке задруге „Сланкаменка“ наводи да су за хладњачу од 800 хиљада евра дали њихова средства, од задругара а 400 хиљада су добили од Министарства за субвенције.

„Дигли смо 400 хиљада евра од банке и то је било у францима, ти франци су били 46 а сада је 90 и нешто. Дупло је нарастао франак и то су страшно неповољни услови да ми то не можемо отплаћивати. Што се тиче камате ми смо прихватили 8,2 одсто, али је раст франка превелики и ту имате страшан губитак“, каже Маровић.

Просечан принос јабуке у Србији је око 15 тона по хектару. Увођењем савремених технологија могли бисмо да стигнемо развијене земље, а то значи да би род могао и да се учетворостручи. Осим изградње складишта, било би добро и када би се оживела прерађивачка индустрија, па да на захтевна тржишта уместо свеже, јабуку пласирамо као компот, сок или џем, од којих је зарада много већа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *