19.09.2013., Студио Б, Владимир Миленковић

Генетски модификоване биљке и животиње се размножавају и када се једном пусте у животну средину, изван лаборатије или огледних поља, долази до еволутивних процеса и промена у животној средини које човек не може да контролише.

mapaSRB_GMO-300Након што су еколошке организације указале на овај проблем, компаније су почеле да производе сорте без репродуктивне способности (биљке које не стварају семе, већ рађају само једну годину). Овакво семе се може користити за само једну годину, а за следећу годину пољопривредник би морао да купи семе изнова од компаније. До сада је путем техника генетског инжењеринга створено више различитих организама:

  • кромпир и дуван са генима рибе која живи у хладним пределима (да би биљке биле отпорне на хладноћу)

  • поморанџа са генима из спанаћа

  • сом који је измењен како би растао брже

  • маке које светле у мраку

  • купус са генима шкорпије који производи отров за инсекте

  • коза са генима паука

  • ратарске културе са геном бактерије који генерише протеин штетан по инсекте (убија их ако поједу биљку)

  • ратарске културе са геном који биљку чини отпорном на хербицид глифосат итд.

Дакле, Генетски модификовани организми (ГМО) су биљке и животиње лабораторијски измењене техникама савремене биотехнологије (генетски инжењеринг). Под ГМО не спадају организми добијени класичним методама селекције као што су калемљење, хибриди и сл. ГМО се добија инванзивним методама: ћелијски зид се насилно пробија како би у њу био уметнут генетски материјал из бактерија, вируса, других биљака или животиња који би ћелија иначе у природним условима одбацила као страно тело.

Из приложених примера се може закључити да је биотехнологија значајно напредовала и да су могућности манипулације ДНК огромне. Но, широм света постоји велики отпор према ГМО и ГМ храни међу грађанима и организацијама, а разлози су бројни:

  • патент на живот, највеће биотехнолошке корпорације су из САД, а свака технологија и измењена биљна или животињска сорта постаје власништво те компаније у складу са патентним правом САД. Иако у питању може бити и измена само једног гена, биљка са генетском изменом која се гаји без њиховог одобрења може власнику земље на којој је нађу да донесе огромне правне проблеме. Тужба следи чак иако ветар нанесе семе са других парцела, а фармер то не примети. Казне се крећу од 50 000-500 000 евра.

  • одбијање компанија да обележе производе са или од ГМО. Шта више, велике компанију чак улажу огроман новац у спречавање иницијатива да се ГМ храна обележи. Код већине потрошача и организација које се баве заштитом потрошача то изазива сумњу у исправност производа као и праве намере компанија.

  • монопол корпорација на светском тржишту. 3 компаније контролишу преко 50% целокупног тржишта ГМ хране, која се по обиму полако приближава традиционалној производњи.

  • непредвидиве еколошке промене. Постоје истраживања која су показала да су ГМ сорте експанзивне, и да, помешане са нормалним, немодификованим сортама временом преузму веће површине и постану доминантне. Како не би дошло до тога парцеле са ГМ биљкама морају имати изолован простор од 0,5 – 1м2 око њих.

Многа пчеларска удружења и неки научници сматрају да су ГМ културе добрим делом одговорне за помор пчела (хонеyбее популатион децлине) који се тренутно дешава у целом свету, а последица је човековог утицаја на екосистем. Помор пчела је најозбиљнији еколошки проблем након глобалног загревања.

Иако се тврди да за сваку ГМ сорту постоје неопходне студије које су доказ да је нешто безбедно за употребу, истина је мало другачија. По речима самих генетичара: пуне опсеге утицаја ГМ хране на човека знаћемо кроз 3-4 генерације или 75 година. За сада, треба да верујемо краткорочним студијама и фрази нема доказа да је штетно. Има ли доказа да је добро за човека?

Будући да је храна оно што се добрим делом одражава на здравље и квалитет живота, просто је невероватно да се ПР службе корпорација служе истом излизаном фразом као дуванска индустрија 50-их година 20. века. Све и подсећа на период када цигарете нису сматране за штетне по здравље, уз најчешћи аргумент да нема доказа да је штетно. Знамо како се то завршило, знамо и како су завршили адитиви у индустријској храни који су најпре били одобрени за употрену у прехрамбеној индустрији, а након 10-20 година забрањени као канцерогени.

Мађарска је Уставом забранила ГМО и доследно спроводи то редовним инспекцијама и уништавањем илегалних усева. У Француској, Италији и Аустрији скоро све локалне самоуправе су се изјасниле против ГМО хране.

Иако Србија има Закон о ГМО који забрањује гајење и дистрибуцију, истовремено не улаже нимало у налажење нелегалних ГМ усева и илегалних дистрибутера семена. Ипак, 78 општина у Србији је потписало Декларацију, којом су постале зоне забране за ГМО.

Скупштина града Београда усвојила декларацију против ГМО

Одборници Скупштине града Београда усвојили су 30. маја ове године Декларацију против генетски модификованих организама на територији града Београда.

Циљеви декларације су поштовање закона о генетски модификованих организмима, очување традиционалне производње здраве хране, производње органске хране и заштита здравља становништва од непредвидивих штетних последица коришћење, употребе ГМО и производа од ГМО у исхрани.

Декларација предвиђа да град Београд у оквиру својих законских и организационих могућности неће дозволити и допустити узгајање и ширење ГМО на својој територији.

Град Београд се обавезује да ће предузети све одговарајуће мере како се пољопривредници и други учесници у промету пољопривредно – прехрамбених производа не би одлучили за нелегално узгајање и промет ГМО и производа од ГМО.

Аутор текста је Владимир Миленковић, оснивач покрета „Грађани имају моћ“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *