07.10.2013., Market-network

Велетржница пре свега доноси уређене односе између учесника на тржишту и обезбеђује да се на једном месту може изабрати роба која одговара сваком учеснику без обзира на то да ли је реч о трговачким ланцима, малим трговцима, власницима угоститељских објеката или велепродајама

Veletrznica_552Када крајем ове године, после завршетка градње, проради хала од око 10.500 квадрата за продају воћа и поврћа у оквиру београдске Велетржнице, почеће нова фаза у функционисању трговине Србије. Наиме, регулисањем продаје свежег воћа и поврћа на тржишту од око четири милиона људи, колико гравитира том продајном простору, биће успостављени нови стандарди пословања поменутом робом, редефинисаће се устаљени ланци снабдевања, обезбедиће се континуитет и квалитет робе која ће се нудити купцима, успоставити права тржишна конкуренција, смањити учешће сиве зоне у трговини поменутим артиклима, а купци ће моћи да очекују ниже цене за квалитетнију робу.

– Велетржница пре свега доноси уређене односе између учесника на тржишту и обезбеђује да се на једном месту може изабрати роба која одговара сваком учеснику без обзира на то да ли је реч о трговачким ланцима, малим трговцима, власницима угоститељских објеката или велепродајама, односно другим учесницима који је набављају било за даљу продају било као сировину. У сектору свеже хране данас практично не постоји права конкуренција јер су произвођачи дислоцирани по целој Србији. Онај коме је роба потребна зато и нема могућности да на једном месту добије увид у то шта се све нуди на тржишту. То значи да купује оно што му је тренутно доступно док ће на Велетржници имати највећи могући избор – објашњава генерални директор Велетржнице Драган Пушара.

Велетржница не нуди погодности само онима који ће набављати робу већ и онима који ће убудуће излагати своје понуде. Наиме, цела прича функционише тако што компаније које желе да понуде своју робу на овај начин имају могућност да до Нове године кроз иницијалну инвестицију уђу у власничку структуру Велетржнице и тако себи обезбеде преференцијалне услове закупа простора и излагања робе.

– Свака компанија може да постане власник највише три удела од по 0,4 одсто, улагањем по 155.000 евра и тако себи обезбеди 750 квадрата магацинског, изложбеног и канцеларијског простора у оквиру хале за продају воћа и поврћа. Идеја је да се компанијама понуди да под истим или повољнијим условима него када би то саме радиле, надомак центра Београда, обезбеде себи простор на коме сваког дана могу да покажу и понуде своје производе за око 2.500 професионалних купаца. То не подразумева да они овде могу да складиште целокупну понуду, већ залиху довољну да снабдевају купце тренутно, да им покажу понуду и уговоре сталну сарадњу. Чињеница је да су многе компаније изградиле своје складишне и логистичке капацитете у местима која гравитирају Београду, али је такође чињеница и да они тамо немају купце. Велетржница решава те проблеме – окупља понуду и тражњу на једном месту и чини је једноставнијом и ефикаснијом, а тиме и профитабилнијом – објашњава директор Пушара

24 сата дневно на Велетржници се обавља трговина и промет робе, па и за време државних и верских празника.
500 трговаца послује преко Велетржнице.
870 продајних места (7 ха) постоји на платоу Велетржнице.
3.000 квадрата пословног и складишног простора (18 локала, 87 шатора, 28 магацина и 24 магацина).
10.400 квадрата имаће хала за воће и поврће.
4.200 квадрата имаће хала за месо и рибу.

У оквиру Велетржнице и даље ће функционисати продаја на отвореном простору за оне фирме и произвођаче воћа и поврћа који нису постали деоничари фирме, а који своју робу продају с камиона. Ипак, и њих очекују много повољнији услови продаје него до сада. Велетржница ће таквим и сезонским понуђачима робе убудуће наплаћивати фиксну цену закупа за одређени период, а не четири одсто вредности робе као сада.

– Садашњи систем наплате практично је довео до опадања промета преко Кванташке пијаце јер је тих четири одсто, заједно с трошковима транспорта и губитком услед природног труљења робе, било превелики ризик. Све поменуте мере требало би да доведу до тога да Велетржница релативно брзо постане центар за снабдевање робом за око четири милиона људи, колико гравитира овој локацији – објашњава директор Пушара.

Велетржница каква ће функционисати од Нове године српском тржишту воћем и поврћем треба да донесе пре свега сигурност у погледу квалитета понуде. Циљ пословодства Велетржнице је да, на основу искустава профитабилних примера из окружења, обезбеди што већи промет робе по квадратном метру, што ће привући нове понуђаче, а тиме и да се продајни простор и понуда шире.

Велетржница треба да обезбеди и клириншки систем пословања. Наиме, депозитима које трговци оставе Велетржница ће до истека рока њихове наплате осигуравати трећину укупних потраживања трговаца и давати потврде о бонитету сваког ко се појављује као понуђач у оквиру компаније.

– То ће подразумевати да ће свако именом и презименом одговарати за свој бонитет, и нико неће моћи да се крије иза неке фирме. Тачно ће се знати ко није платио своје обавезе без обзира на то под којом се фирмом представља. Имена тих људи јавно ћемо оглашавати – каже Пушара.

Упоредо са завршетком градње хале за воће и поврће, у Велетржници већ раде на затварању конструкције за почетак градње месне хале на више од 4.000 квадратних метара. Тако ће половином октобра представници компанија, потенцијалних инвеститора, обићи неку од Велетржница у земљама окружења како би се уверили у предности које нуди таква инвестиција. Уколико све буде текло по плану, градња месне хале требало би да почне већ на пролеће 2014.

Трећу фазу изградње Велетржнице представља градња хале за продају цвећа, што ће бити револуционарни корак у организовању тог тржишта у Србији. Наиме, у нашој земљи тренутно није регулисано тржиште резаног и украсног цвећа, и садног материјала, па би обједињавање понуде обезбедило повећање конкурентности и унапређење квалитета.

– Кључни играчи на српском тржишту цвећа јесу фирме које немају средстава за велике инвестиције. Углавном су то расадници који представљају и одређену врсту локалних берзи том робом. Зато ћемо у изградњу хале за цвеће у оквиру Велетржнице вероватно ући с једним или два већа играча, док би остатак простора био дат заинтересованим фирмама из цвећарског бизниса. То ће бити простори од 40 до 60 квадрата с камионским прилазом – објашњава Пушара.

Право на учешће у власништву и управљању Велетржницом имају:

  • локалне самоуправе с територије Републике Србије и Републике Српске
  • привредна друштва (компаније)
  • инвестициони фондови
  • земљорадничке задруге и удружења
  • регистрована пољопривредна газдинства
  • физичка лица

Тренутно се трага за партнером, а добра околност је то што је у овом послу накупачко тржиште мање него у сектору воћа и поврћа.

Хоће ли за неколико година Београд надомак центра града имати изложбено-продајно и логистичко чвориште по угледу на Будимпешту или Падову зависиће пре свега, како каже директор Пушара, од интереса инвеститора, али и од подршке власти. Наиме, стварање повољног пословног амбијента и олакшавање правно-бирократских процедура омогућило би да Велетржница брже постане центар снабдевања Београда и његове шире околине квалитетним и безбедним пољопривредним производима: воћем, поврћем, месом и рибом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *