17.10.2013., РТС

Увођење ГМО хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у ЕУ, али јесте за улазак у Светску трговинску организацију. Припрема се измена закона који то регулише.

GMOУвођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у Европску унију. Међутим, промет ГМО хране јесте услов за улазак Србије у Светску трговинску организацију. Због тога Влада припрема измене закона који сада забрањује генетски модификовану храну.

Противници ГМО хране тврде да је она нездрава, као и да државе које је гаје могу да изгубе органско семе и тако постану економски потчињене мултинационалним компанијама.

ГМО храна ушла је у Србију пре 13 година и, мада нема званичних доказа да је штетна јер треба око 30 година за испитивање, широм света воде се кампање против ње.

Биљана Ђоровић, противница ГМО хране, каже да са мањом контролом прехрамбених производа на тржиште улази све већа количина генетски модификоване хране.

„Контрола поља, веће количина генетски модификоване хране, контрола наших њива се не обавља и видимо да се све обавља у знаку спреге лобиста, између онога што јесте корупција и што јесте интерес“, објашњава Ђоровићева.

Стручњаци кажу да се ни у Европи не гледа благонаклоно на узгој и продају те врсте хране

„Осам земаља чланица Европске уније, последња је била Пољска чији је парламент 28.јануара ове године донео одлуку да забрањује узгој генетски модификованих производа, иако су гајили само две културе: кукуруз и кромпир за индустријске потребе“, објашњава професор Миладин Шеварлић, са Пољопривредног факултета у Београду.

Међутим, министар трговине Расим Љајић каже за Б92 да је услов за пријем у Светску трговинску организацију – слободан промет генетски модификоване хране.

Ако чланица те организације не постанемо до краја године, следећа шанса је за годину дана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *