13.11.2013., РТВ, Радио Нови Сад (Јелена Тумбас)

НОВИ САД – Трагом изјаве министра трговине Расима Љајића о томе како би на основу цене сунцокрета и уље требало да буде јефтиније, у Радио Нови Сад је у Теми дана истраживао ко диктира цене основних животних намирница. Колико држава може утицати на то? Како да се спречи злоупотреба монополиста, а да се притом не наруши слобода тржишта?

ulje_cenaГрађани сматрају да су цене уља и других животних намирница високе у односу на нашу куповну моћ.

Председник Покрета за заштиту потрошача Петар Богосављевић слаже се да су намирнице код нас скупље у односу на земље окружења.

Он сматра да је основни проблем у политици цена коју води држава, а њен интерес, такође, утиче на формирање малопродајне цене намирница.

„Интерес државе се огледа, осим осталог, у порезу на додату вредност. Ако би се залагала за реално формирање цена, утицала би на смањење буџетских прихода“, истиче Богосављевић.

Цена између 115 и 120 динара по литри уља непримерено је висока у односу на цену сунцокрета, каже секретар за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин. Међутим, он наглашава да на цену уља не утиче само цена сировине, него и цена струје и дизел горива, а значајан је и утицај трговинске марже.

„Било би добро да се понови лањски сценарио, да држава увезе уље без царине како би оборила цене уља наших произвођача. То би одговарало потрошачима, али би ишло на штету уљара и пољопривредних произвођача“, тврди Бугарин.

Економиста Саша Ђоговић истиче да држава не може да диктира цене онога што нису произвела њена предузећа. Она може да „кроји“ цене гаса и струје, док на цену животних намирница може да утиче индиректно, преко Агенције за заштиту конкуренције.

„Држава преко Агенције треба да реагује у случају сумњи да постоји злоупотреба монополског понашања на уштрб куповне моћи становништва, а у циљу стицања екстра профита“, сматра Ђоговић.

Ђоговић тврди да је осим стварања услова за здраву конкуренцију неопходно да се утиче и на свест потрошача, да су они ти који одређују успешност производа неког произвођача. Агенција за заштиту конкуренције, у сарадњи са удружењима за заштиту потрошача, требало би повремено да јавно прозове предузећа која злоупотребљавају положај на тржишту и да позове потрошаче на њихов бојкот.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *