06.12.2013., РТС

Оно што не морају лекари, адвокати и таксисти и сви који паушално плаћају порез, морају сељаци. Тако налаже нови Закон, по коме ће регистрована пољопривредна домаћинства морати да воде књиговодство или изнајме рачуновођу. Већина пољопривредника још ништа не зна о томе.

knjigovodstvo_poljoprivredaПрема Закону о порезу на доходак грађана који је усвојен пре шест месеци, а чија примена је почела од децембра, регистрована пољопривредна домаћинства ће морати да воде књиговодство или изнајме рачуновођу. Иако је реч о стотинама хиљада домаћинстава, многи пољопривредници не знају ништа о томе. За разлику од њих, књиговођама би то могло да донесе велики приход.

Уместо на њиву или у шталу, пољопривредници би морали и уз компјутер. Бар тако налаже нови Закон који је на снази. Оно што не морају лекари, адвокати и таксисти, сви који паушално плаћају порез, морају сељаци.

„Дошли смо до закључка да ћемо морати да ангажујемо секретарице које ће требати да нам одлију јако велики део добити“, каже Лука Миајлов из „Полопе“ газдинства Ечка.

„Обрађујем 150 хектара, а ја да сам волео да идем у школу не бих био земљорадник, него да водим књиге и прерачунавам“, каже Милан Стаић из Зрењанина.

У Србији има приближно 400.000 регистрованих домаћинстава, па би укључивање њих у тај систем донео бизнис књиговођама вредан неколико десетина милиона евра.

„Ми смо у протеклих неколико година изгубили 150.000 регистрованих пољпопривредних газдинстава, они више не постоје у регистру тако да постоји опасност да се број регистрованих због те одредбе још више смањи. Такође постоји вероватноћа да одређене премије земљорадници не добију уколико не испуне обавезе из овог закона“, каже народни посланик и лидер Народне сељачке странке Маријан Ристичевић.

Стручњаци објашњавају шта су обавезе пољопривредника, мада не верују да ће то допринети већој производњи.

„Теоретски модел је добар, али пракса то не може да изнесе, јер ми у пракси нисмо одрадили све подједнако с једне и друге стране регулатива је дала своје, али пракса да би то могло да се спроведе и да се све скале и лествице буду повезана и позната индивидуалним пољопривреницима“, каже Гордана Вукелић из Београдске банкарска академије.

Ипак, Закон који је изгласан још у јуну покушај је деценијског увођења реда у тој области односно боље евиденције домаћинстава која добијају државне субвенције.

„То значи да регистрована пољопривредна газдинства не могу бити паушално опорезована већ морају водити књиге, или по систему двојног књиговодства, или по систему простог књиговодства. На пример, ако је просто књиговодство на оном обрасцу ПК или ако је двојно књиговодство да користе контни оквир као и највећа предузећа средња или минимална предузећа“, каже привредни саветник Андрија Јовичић.

Осим обавезе књиговодства пољопривредници ће од 1. јануара морати да плаћају и порез на земљиште без обзира на то да ли је пољопривредно или грађевинско по стопи која не прелази више од 0,4 одсто вредности те имовине и тај порез одређују локалне самоуправе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *