30.12.2013., Танјуг

Примарна производња сировог млека не бележи битнија одступања у протеклом 10-годишњем периоду и креће се око нивоа од 1,5 милијарду литара млека годишње, од чега прерађивачка индустрија откупљује приближно половину, показала је данас …

mleko_pola_otkupБЕОГРАД – Примарна производња сировог млека не бележи битнија одступања у протеклом 10-годишњем периоду и креће се око нивоа од 1,5 милијарду литара млека годишње, од чега прерађивачка индустрија откупљује приближно половину, показала је данас објављена анализа Комисије за заштиту конкуренције.

Резултати спроведене анализе стања конкуренције на тржишту откупа сировог крављег млека и производње и прераде млека и млечних производа у Србији у периоду 2009. до 2012. година показали су да је удео неформалног тржишта на тржишту укупно помуженог млека у Србији изузетно висок и у целокупно посматраном периоду износи преко 50 одсто, али не постоје званични статистички подаци о овом сегменту.

Сирово млеко се на неформалном тржишту користи за производњу и прераду у домаћинствима, које се даље користи за сопствену потрошњу у оквиру пољопривредног газдинства, као и за даљу дистрибуцију и продају потрошачима.

Основни разлог за покретање ове секторске анализе била је несташица краткотрајног (пастеризованог) и дуготрајног (стерилизованог) млека на тржишту малопродаје током летњих месеци 2010 године, при чему су наведени поремећаји на тржишту у међувремену отклоњени.
Структура производног асортимана у посматраном периоду не бележи значајније осцилације у смислу промене пословне политике или промене инсталисаних капацитета које би битније утицали на преорјентацију млекара на другачији производни асортиман.

Несташица конзумног млека на тржишту и проблеми у редовном снабдевању овом намирницом нису били условљени променама пословних политика млекара у циљу притиска на тржиште, већ се у највећој мери могу приписати неким другим објективним околностима као што је, пре свега, смањење понуђених количина сировог млека на домаћем тржишту услед неповољних климатских услова у 2010. години, значајном повећању цена сточне хране, али и незадовољством примарних произвођача млека нивоом откупних цена и системом премија.

Тржиште откупа сировог млека у Србији карактерише висок степен концентрисаности, имајући у виду да четири учесника на тржишту откупа сировог млека имају збирно учешће од преко 60 одсто у укупно откупљеним количинама сировог млека.

Осим наведеног, анализом је утврђено да су једини индустријски прерађивачи сировог млека управо млекаре, имајући у виду да индустријски кондитори, произвођачи сладоледа и индустријске пекаре не користе сирово млеко као сировину у свом производно-прерађивачком циклусу.

Постоји велики распон цена између највише и најниже откупне цене коју плаћају прерађивачи млека.

Разлози делимично стоје у сезонским варијацајама у производњи али и у атомизираној понуди сировог млека (произвођачи појединачно немају значајнију преговарачку моћ код уговарања цена са млекаром) као и у значајним разликама по квалитету исхране и хигијенским условима муже. Објективно ограничавајуће околности у смислу карактеристика сировог млека и његовог максималног рока за чување лагеровање и транспорт од три дана утиче на однос снага на тржишту понуде и тражње за сировим млеком што се директно одражава на висину откупне цене и распоне у њеном формирању.

Највећи број млекара просечно користи од 60 до 80 одсто својих капацитета.

Млекаре су у посматраном периоду у структури производње предност давале произодњи млечних производа на које је утрошено око 65 одсто откупљеног млека док је на производњу конзумног млека (пастеризованог и стерилизованог) утрошено око 35 одсто откупљеног млека и овај се однос није значајније изменио у периоду 2009. до 2012. године.

Секторска анализа је обухватила укупно 14 привредних субјеката активних на овим тржиштима и то: АД ИМЛЕК Београд – Падинска Скела, АД Млекара Суботица, АД Млекара Шабац, Сомболед доо Сомбор, Милкоп доо Рашка, АД Нишка млекара Ниш, Лазар доо Блаце, Границе доо Младеновац, Куч Цомпанy доо Крагујевац, Екомлек доо Каоник, АД Млекара Лозница Лозница, АД Млекара Плана Велика Плана, Меггле Србија доо Крагујевац и Млекопродукт доо Зрењанин, наведено је у саопштењу Комисије за заштиту конкуренције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *