30.12.2013., Танјуг, РТВ

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Жељко Сертић изјавио је да не очекује поремећаје на тржишту Србије због укидања царина од 1. јануара 2014. године, услед либерализације према Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ (ССП).

pks„Добро је што је извоз из Србије у ЕУ и спољнотрговинска размена са ЕУ знатно већа него што је била раније. Имамо способне фирме, које могу да се носе са конкуренцијом на тржишту“, рекао је Сертић у интервјуу Танјугу.

Он је оценио да укидање царина није нагла промена, јер су царине постепено снижаване, и да цео тај процес мора да се посматра у контексту обавеза које је Србија преузела у процесу приступања ЕУ.

Сертић је подсетио да ће од 1. јануара за већину производа царина бити нула, осим за око 400 најважнијих производа, пре свега у пољопривредној, односно прехрамбеној индустрији.

Због тога је, како наводи Сертић, важна едукација привреде, јацање потенцијала и унапређење знања и менаџмента, како би се конкурентност домаће робе повећала, а домаћи произвођачи били конкурентни на тржишту ЕУ.

Експерти: Већа понуда и ниже цене

Царине на увоз индустријских и већину пољопривредних производа из ЕУ биће укинуте од 1. јануара, што ће, како оцењују стручњаци, допринети већој понуди и нижим ценама.

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић изјавила је Танјугу да ће према Споразуму о стабилизацији и придруживању, од почетка 2014. године готово сви прозводи у међусобној размени бити без царине, осим неких пољопривредних и прехрамбених.

До уласка у ЕУ неће више бити измена царинских стопа.

Тодоровић је објаснила да су међу индустријским производима, на које се више неће примењивати царина – моторна возила, трактори, гуме, прозори, врата и кожна галантерија.

На неке од пољопривредних производа – као што су ћуреће и козје месо, јаја, диње, лубенице, брескве, кајсије, маргарин, лук, шаргарепа, пржена кафа – у потпуности ће бити укинута царина,.

Најосетљивији пољопривредни производи заџавају заштитну царину до уласка у ЕУ, а у ту групу спадају скоро све врсте меса, дуван, шећер, сунцокретово уље, рекла је Тодоровић.

Идеја либерализације је, додала је, да се задрже царине на најосетљивије производе, како би било довољно времена да се та производња прилагоди условима у ЕУ.

„У случају да дође до нагло повећаног увоза неког производа, који може да проузрокује штету за домаће произвођаче, постоји заштитни механизам према споразуму. Погођена индустрија може да се обрати држави и тражи повећање царине како би се штета надокнадила“, рекла је Тодоровић.

Не очекује се да ће доћи до удара на индустрију, већ да ће се чак смањити цене неких производа.

„С обзиром да имамо константни суфицит у размени пољопривредних производа са ЕУ – око 400 милиона евра – мислимо да неће доћи до проблема, већ до смањења цена одређених производа“, објаснила је Тодоровић.

Како је рекла, потрошачима ће бити понуђен шири асортиман производа, тако да је најбоље да тржиште покаже који су производи најинтересантнији.

Министарство: Биће више користи, него губитака

У Министарству пољопривреде Танјугу је речено да ће овако висок ниво либерализације, колико год постепено примењиван, утицати и на обим и на структуру пољопривредне и прехрамбене производње, али да је сигурно да ће бити више користи, него губитака.

У Министарству напомињу да је 2013. била је последња година либерализације трговине за прерађене пољопривредне производе, и опет је за првих девет месеци остварен позитиван салдо у укупној размени пољопривредних производа са ЕУ, у вредности од 300 милиона евра.

С друге стране, ЕУ је Србији омогућила бесцарински приступ свом тржишту за пољопривредно-прехрамбене производе још од краја 2000. године, што значи да наши привредници већ 13 година уживају повлашћен третман на том великом тржишту.

„Имајући у виду да приступање ЕУ за наш аграр представља веома важан процес, у претходном периоду рађене су одређене анализе токова трговине пољопривредним производима“, кажу у Министарству пољопривреде.

Анализе су показале да сектори нису угрожени, да није дошло до прекомерног увоза ни једног од основних пољопривредних и прехрамбених производа, нити је било тржишних поремећаја изазваних прекомерним увозом из ЕУ, као и да нам је извоз у сталном порасту – како основих пољопривредних производа тако и прерађених аграрних производа.

Либерализација тржишта пољопривредних производа асиметрична у корист Србије

На основу ССП-а, либерализација тржишта пољопривредних производа асиметрична је у корист Србије, јер је непромењена царинска заштита за „најосетљивије“ производе наше земље, нагласили су у Министарству пољопривреде.

Тако су за рафинисани бели шећер, сунцокретово уље и цигарете задржане царине које су у примени током целог транзиционог периода, односно до уласка Србије у ЕУ, док се за остале „осетљиве“ производе, задржава одређен ниво увозне заштите и након истека транзиционог периода.

У те производе, између осталог, спадају одређене категорије говеда, свиња и јагњад за клање, све врсте меса, млечни производи, кланични производи, кромпир, парадајз и друго свеже и смрзнуто поврће, грожђе, јабуке, шљиве, вишње, пшеница и пшенично брашно.

Ту спадају и семенски и меркантилани кукуруз, кукурузно брашно и прекрупа од брашна: сунцокрет, маргарин, кобасице и паштете, конзервисано воће и поврће, сокови од парадајза, од грожђа, јабука, крушака и вишања, сирће, дуван, етил алкохол, воћне ракије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *