09.02.2014., Новости, Н. Суботић – С. Ј. Матић

Пољопривредни објекти у којима се производе биљне врсте могу бити извор знатних прихода. „Покривен“ хектар даје приход као 150 хектара пшенице. Градња 12 евра по квадрату.

plastenici-zaradaРЕШЕЊЕ за пољопривреднике са малим поседима, или градске породице које имају мало земљишта на селу, могло би да буде узгајање поврћа у пластеницима. Четворочлано домаћинство може да се издржава приходима које доноси пластеник од 2.500 квадратних метара, а његова изградња, у зависности од опреме, кошта од 12 до 15 евра по квадрату.

У Србији у овом тренутку има тек нешто више од 6.000 хектара под пластеницима или стакленицима, док се у Војводини налази око 40 одсто од ове површине.

– Када се узме у обзир то да приходи са једног хектара под пластеником или стаклеником могу да буду већи од прихода са 150 хектара под пшеницом, рачуница је јасна – каже проф. др Жарко Илин, са новосадског пољопривредног факултета. – Пољопривредник, да би живео од ратарства, треба да има неколико десетина хектара земље. Просечан посед код нас је око пет хектара, тако да многи пољопривредници могу да реше егзистенцију управо кроз пластеничку производњу.

Србија, како истиче наш саговорник, још увози добар део раног поврћа, које би се могло узгајати управо у пластеницима, тако да простора на тржишту има довољно. У пластеницима се гаји готово све поврће. Најчешће су то салата, паприке, парадајз, краставци, па диње, келераба…

– Готово све поврће завршава на зеленим и кванташким пијацама – наводи Илин. – Мањи део пласира се у велике трговачке ланце, а неког организованог откупа нема. За пољопривреднике би, такође, било одлично решење када би у пластеницима или стакленицима гајили врсте у циклусима, и тако би, из негрејаног стакленика, добијали две бербе годишње, а из грејаног и до три или четири.

Ако би се неко, рецимо у околини Београда, одлучио да узгаја поврће у пластенику, најмања површина на којој би производња била исплатива је 20 ари. Међутим, ту робу морао би да продаје само на зеленим пијацама, где су, како објашњава Небојша Момировић, професор Пољопривредног факултета, цене по килограму нешто веће. У супротном му се неће исплатити.

– За мало газдинство од пола хектара могућа је одржива производња, али да није удаљен више од 100 километара од престонице – наводи Момировић. – Роба би могла да се продаје на кванташу, где би већа количина надоместила нешто мању цену у односу на пијаце. Средња газдинства, која захтевају ангажовање радне снаге, могу да функционишу на 2,5 хектара.

Момировић објашњава да око Београда мала газдинства могу да зараде, јер не плаћају ПДВ, мали су им трошкови транспорта и јер користе погодност директне продаје на пијачним тезгама, где је цена и највећа.

– На Каленић пијаци, примера ради, роба може да се прода скупље него било где другде – наводи професор Момировић. – У Лесковцу је већ другачије, они робу немају где да пласирају, транспорт им је скуп, на граници су опстанка и без два хектара под пластеницима не могу одржати производњу.

Десет ари под пластеником за породицу крај Београда довољно је да преживи, али без икаквих трошкова за летовања или зимовања. За озбиљнију производњу потребан је бар хектар земљишта.

– Цена пластеника се креће од 10.000 евра за десет ари до 150 евра по квадрату за мултипластенике, висине шест метара, са најсавременијом технологијом и компјутерским вођењима наводњавања, грејања, проветравања – објашњава повртлар Александар Јанковић. – Међутим, за озбиљнију производњу у њима треба бар четири хектара, јер су на мањим површинама неисплативи, због великих трошкова. Они се углавном греју на дрва или угаљ, јер су гас и струја прескупи.

Сваштаре и расипају енергију

Многи пољопривредници у Србији, истиче професор Илин, сваштаре, односно, баве се истовремено ратарством, повртарством, сточарством, па и воћарством.

– На тај начин расипају енергију, а ни у једном послу не постижу прави резултат – објашњава Илин. – У земљама са развијеном пољопривредом, као што је Холандија, већ је завладала уска специјализација, а пољопривредници су се специјализовали за узгој појединих врста биљака.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Предходни чланак
«
Следећи чланак
»