03.02.2014., Новости, А. Крсмановић – Н. Суботић

Пољопривредници у Војводини највише погођени новим начином наплате дажбина. Намет по квадрату од 16 у Куршумлији до 110 динара у Суботици

porez_njiveЗАХВАЉУЈУЋИ новом обрачуну пореза на њиве, сиромашне општине на југу и даље неће наплаћивати овај намет пољопривредницима, док ће богате општине, на северу земље, ове године одлично приходовати.

Пољопривредници су, до сада плаћали, порез према формули: петоструки износ једногодишњег катастарстког прихода (који је био изузетно низак) пута стопа пореза (0,3 одсто). Дешавало се да неко за 20 хектара добије десетак динара пореза, па већина пољопривредника уопште није плаћала порез.

Сада ће порез плаћати сви који имају земљиште, било оно пољопривредно, пашњак или шума. Цена ће зависити од зоне и тржишне вредности земљишта, коју одређује општина, а која ће се множити са утврђеном стопом од 0,3 одсто. Рецимо, за хектар пољопривредног земљишта који вреди 5.000 евра, годишњи порез на имовину биће 15 евра по хектару. Ако је просечна цена хектара 3.000 евра, порез ће бити око девет евра, или хиљаду динара, за годину дана.

– Порез се не утврђује на основу класе земљишта, већ по зонама, а наше је четврта и пета, па је просечна цена квадрата, која се множи са пореском стопом од 0,3 одсто, 40, односно 16 динара – каже Родољуб Видић, председник Општине Куршумлија. – Немамо тачну евиденцију о имовини, јер су стари власници преминули, а наследници нису решили заоставштину. Очекујемо проблеме, али нисмо предвидели санкције.

У Куршумлији је рок за подношење пореских пријава до 31. марта. Више од 90 одсто земљишта је пете зоне, а нови обрачун ће бити симболичан, па у Општини размишљају да се новац који наплате пренесе месној заједници. Ипак, није свуда тако. У Ариљу је, рецимо, земљиште треће зоне и цена му је, по квадрату 52 за пољопривредно и 59,53 динара за шумско земљиште. У Војводини је још скупље.

У Суботици, конкретно, која је, како огорчено коментаришу пољопривредници, одредила највише цене земљишта, по квадратном метру пољопривредног и шумског земљишта у четвртој, односно, петој зони, плаћа се 110 и 109 динара, дупло више него у централној Србији.

– И пре него што засејем њиву, држави сам, откако је промењен начин наплате пореза, дужан много – овако, огорчен, Стипан Шарчевић, пољопривредник из Новог Жедника код Суботице, коментарише промену обрачуна пореза, по којој се и на пољопривредно земљиште плаћа порез на имовину.

Порез је заиста много већи, него што смо раније плаћали – објашњава Шарчевић. – Нажалост, ово је нови намет на пољопривреднике, али ми немамо другог избора.

Мирослав Киш, лидер Асоцијације пољопривредника, такође истиче како је пољопривреднике погодио нов обрачун, односно, повећање намета.

– Свесни смо да неки порез мора да се плаћа, али, у исто време сматрамо да би и држава пољопривредницима требало да врати бар део тог новца – каже Киш. – Интересантно је да је неко правило, да је порез већи, што је општина јача и развијенија. У Суботици, конкретно, имамо највиши намет, а у исто време, општина нема никакав фонд за помоћ пољопривредницима.

БЕСПЛАТНО У ЈАГОДИНИ

ГРАДСКО веће Скупштине града Јагодине донело је одлуку о ослобађању пољопривредника од пореза на имовину за пољопривредно и шумско земљиште за 2014. годину.

Јагодински пољопривредници били су ослобођени од овог пореза и током последњих пет година како би подстицали развој пољопривреде. У Јагодини има 6.358 пољопривредних домаћинстава, који обрађују 18.790 хектара земљишта.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *