14.02.2014. , Танјуг , РТВ

БЕОГРАД – У Србији би око трећина топлана могла прећи на употребу биомасе као енергента, а најраније за годину дана би прве топлане требало да крену са производњом топлотне енергије из тог обновљивог извора, речено је данас на скупу о грејању у Србији.

biomasa_toplaneОсам од укупно 19 топлана које прелазе на употребу биомасе као горива, ушле су на ранг листу као најисплативији пројекти и оне би прве требало да почну да употребљавају биомасу уместо мазута и других конвенционалних енергената, истакнуто је на скупу, који је организовао Централно европски форум за развој (ЦЕДЕФ).

За прелазак на коришћење биомасе топланама су на располагању повољна средства Немачке владе од 102 милиона евра, за која ће моћи да се аплицирају преко Немачке развоје банке (КфW).

Додатних 16 милиона евра, или 10 одсто укупне вредности пројекта, обезбедиће локалне самоуправе, рекао је помоћник директора Београдских електрана Петар Васиљевић.

Он је подсетио да је прошле године упућен позив градовима који су заинтересовани да учествују у том пројекту, да се пријавило њих 15, а да су још четири града од раније прешла или раде на преласку на употребу биомасе.

Међу тим градовима су Кикинда, Зрењанин, Шабац, Велика Плана, Јагодина,Трстеник, Кладово, Неготин, Кањижа….

Он је на нагласио да би прелазак тих топлана на употребу биомасе, значио револуционарну промену у даљинском систему грејања у Србији и навео да ће захваљујући томе потрошачи имати јефтиније грејање, животна средина ће бити чистија, локално становништво и газдинства ће сакупљати и продавати биомасу за те потребе, а све заједно ће допринети отварању нових радних места.

Оне топлане које ове године започну прелазак на биомасу, а које производе само топлотну енергију, моћи ће са новим горивом да почну да раде већ за годину дана, док ће топлане које ће истовремено производити и топлотну и електричну енергију, моћи да заврше тај процес модернизације за две године.

Биомаса, углавном дрвна, треба да се скупља у пречнику од 50 километара око топлане.

На пример у Кладову већ постоје велике количине дрвета, од око 6.000 кубика, на депонији на коју се одлаже дрвни отпад које донесе Дунав до бране на хидроелектрани Ђердап, рекао је Васиљевић и навео да је слично и са депонијом дрвета у Бајиној Башти, код истоимене хидроелектране, где је сакупљено 3.000 кубика дрвета.

Он је навео да је на даљински систем грејања прикључено 3,1 милион станова у Србији или 25 одсто потрошача и да постоји 57 топлана у Србији, са укупним капацитетом од 7.000 мегавата.

Скуп је организован под покровитељством Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине АПВ, у сарадњи са Агенцијом за енергетику.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *