21.02.2014., Новости, А. Крсмановић – Н. Суботић

Од наредне године хемијска провера биће услов за добијање помоћи државе. Без подстицаја они који не доставе потврду шта треба да узгајају на земљишту.

zemlja_analize_subvencijeАНАЛИЗА састава пољопривредног земљишта од наредне године биће услов за добијања субвенција. На тај начин ће пољопривредници знати састав своје земље, према чему ће наручивати и користити потребну количину ђубрива, па ће, тако, сматрају стручњаци, и приноси бити неупоредиво већи.

Драган Гламочић, министар пољоприведе, најавио је да ове године неће тражити хемијско анализирање земљишта, али да од 2015. пољопривредници морају да буду спремни.

– Пољопривредници стидљиво анализирају земљиште – каже Радојко Луковић, референт за воћарство Иновационог центра за пољопривреду у Ариљу. – Анализа кошта 2.500 динара, али новац је занемарљив у односу на то колико, после наших савета, принос буде већи. Изузетно је јак утицај лобија трговаца ђубривом, а стручњаке слушају само они који се озбиљно баве производњом.

У ову, једину акредитовану лабораторију за испитивање земљишта у западној Србији више узорака стиже из Лучана, Пожеге и Пријепоља, него из Ариља, где се 10.000 домаћинстава бави производњом малина. Упркос томе што је земља у Ариљу екстремно кисела, трговци махом продају ђубриво добро за земљиште Војводине, јер је најјефтиније.

– Киселост уз тешке метале улази и ствара токсичан плод. Земљиште је постало екстремно кисело јер се годинама користи неадекватно ђубриво, па се земља додатно деградира – објашњава Луковић. – Биљке не дају пуни принос и гајење је нерентабилно. Земљиште би могло за годину дана да се потпуно освежи, али морају да користе стајњак, адекватна минерална ђубрива и кречне материјале. Нажалост, струка је мало заступљена у пољопривреди.

Др Петар Секулић, експерт у Лабораторији за земљиште и агроекологију, новосадског Института за ратарство и повртарство, напомиње како су покрајинске власти, до 2012. године финансирале анализу земљишта за пољопривреднике из ове покрајине.
– Тада смо анализирали око 20.000 узорака годишње, а сада, када пољопривредници то сами раде, анализирамо тек 3.000 узорака, односно око 15 одсто – наводи Секулић. – Пољопривредници греше што не анализирају земљиште, јер анализа „важи“ четири вегетационе године, а умногоме појефтини производњу и помогне очувању животне средине.

Павле Ненадовић, ратар из Вогња, села неделеко од Руме, због бољег приноса и повољније цене производње, редовно анализира земљиште.

– Производња, без анализе земљишта, уколико се очекује врхунски принос, неозбиљна је – каже Ненадовић. – Анализирам земљиште, пре свега на присуство фосфора и калијума, како бих могао да одредим праву формулацију минералног ђубрива. Без анализе, производња би била знатно скупља. Сама цена анализе, када се ради за веће површине, симболична је. Далеко је већи проблем да се квалитетно узму узорци за анализу, јер то захтева много времена.

ВОЋЕ УМЕСТО ЖИТА

ПОСЛЕ хемијске анализе земљишта држава ће субвенционисати само производњу оних пољопривредних култура које најбоље успевају на одређеном земљишту. На земљишту где је препоручена воћарска производња и где је по саставу земљиште неповољно за ратарство, држава више неће субвенционисати узгој жита. На тај начин ће се ефикасније трошити пољопривредни буџет, али и повећати принос, а тиме и извоз. Холандија је пре 30 година направила педолошке карте, што је омогућило искоришћавање земљишта за пољопривредну производњу на најбољи начин.

ИСКУСТВА ИЗ ЕВРОПЕ

КОЛИКО је анализа земљишта важна, напомиње Секулић, говори и пример Немачке, у којој се ова мера примењује још од тридесетих година прошлог века.
– После Другог светског рата, анализом су, у Немачкој обухваћене све парцеле – каже Секулић. – Мислим да је свима јасно да рационални људи, као што су Немци, не би примењивали ову меру, да од ње нема користи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Предходни чланак
«
Следећи чланак
»