04. април 2014., Новости

Увођењем специјалне теретне композиције за руско тржиште значајније би се повећао извоз аграрних производа. Циљ смањивање трошкова возарина које би на равне части плаћали држава и извозници.

voz_za_RusijuСРБИЈИ су широм отворена врата Руске Федерације, али потенцијал тог великог тржишта није ни приближно искоришћен. Једна од „кочница“ српским извозницима су превелики трошкови транспорта, због удаљености и мале вредности робе. Зато стручњаци сматрају да нам је неопходан „маршрутни воз“ за Русију, по узору на многобројне организованије и имућније земље.

Према речима Здравка Шајатовића, агроекономисте, циљ увођења тог воза, који ће по потреби саобраћати неколико пута месечно је смањивање трошкова возарина за извознике. Половину трошкова возарине сносила би држава, а остатак сами извозници.

– Србија има изузетне разлоге, производе и бесцаринско тржиште да уведе маршрутни воз и подигне извоз, а да ли ће, видећемо – каже Шајатовић. – Наша земља је у августу 2000. године потписала Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, који омогућава да без царине извозимо наше прехрамбене производе. Поменутим споразумом Србија, у односу на друге европске државе извознике аграрних производа, има привилегован статус.

Према званичним подацима, од 2004. до 2013. Србија је у Русију извезла 1,01 милион тона аграних производа у вредности од 910 милиона долара. У том периоду највише смо извезли јабука, шљива, грашка, кукуруза, трешања, вишања, кајсија, нектарина… са учешћем у укупно извезеним количинама од 79,3 одсто. Структура извоза, коју чине доминантно примарни пољопривредни производи и релативно ниска вредност по јединици производа, нужно значи да је превоз тих производа на релацији Србија – Русија значајан трошак за извознике.

ДИСТРИБУТИВНИ ЦЕНТАР

УЗРОК слабе искоришћености руског тржита, свакако је и непостојање централног дистрибутивног центра, пре свега у Москви у власништву државе Србије, а не тајкуна. Изградњу јединственог дистрибутивниг центра у Москви, мора решити држава са својим стопроцентним власништвом, како би се избегле ситуације да „организоване групе“ преко трошкова складиштења и дистрибуције покупе сав профит извозницима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *