06.04.2014., Политика, Александар Микавица

Лане смо у ову земљу извезли робе 22,2 процента више него претходне, а од 2010. бележимо просечан годишњи раст од 33 одсто.

izvoz-rusija-300Извоз Србије у Русију у 2013. години премашио је милијарду долара. Вредност српског извоза у ову земљу у прошлој години била је већа за 22,2 процента него у претходној, а од 2010. бележи просечан годишњи раст од 33 одсто.

Наш негативни салдо, највише због увоза нафте и природног гаса, који је у 2008. години био „тежак” 2,9 милијарди, лане је сведен на 904 милиона долара, тако да је покривеност увоза извозом достигла 54 одсто. Укупне руске инвестиције у Србији од 2003. приближавају се суми од три милијарде долара.

У Привредној комори Србије очекују даљи раст вредности међусобне робне размене, нарочито нашег извоза, али и нових инвестиција руских компанија, чему ће допринети велика улагања у енергетици, саобраћају и долазак руских банака и осигурања.

– Колико год се некима чинило да Србија у трговању с Русијом недовољно користи погодности које пружа споразум о бесцаринском извозу, постигнути резултати у пласману српске робе на руском тржишту у годинама после избијања светске кризе говоре супротно – каже Дејан Делић, самостални саветник Одбора за економске односе са иностранством ПКС.

– Све је више предузећа која извозе у Русију, а споразум о бесцаринској трговини који имамо са овом великом земљом неодољиви је мамац и за стране инвеститоре. Они знају да се веома исплати подићи фабрику у Србији да би се без царине извозило у Русију, али и у Белорусију, Казахстан, Турску и земље ЦЕФТА.

Ту могућност до сада су највише искористили инвеститори из Италије, Словеније, Хрватске, произвођачи електроопреме за аутомобиле из Јужне Кореје, али и Немци. Далеко је Русија, каже Делић, трошкови транспорта су скупи и зато је сасвим разумљиво што српска предузећа настоје да купце за своју робу нађу у земљама у окружењу и чланицама ЕУ, које такође не наплаћују царину на нашу робу.

И поред тога, све је више компанија које извозе у Русију и све је дужа листа производа који се тамо пласирају. У 2013. извозило је 768 српских компанија, а годину раније 702. Прошле године се извозило 1.372 производа, наспрам 1.207 у 2012.

Најзаступљенији производи у српском извозу су хула-хоп чарапе, подни покривачи и тапете, затим јабуке, вишеслојне подне плоче, лекови за малопродају, циркулационе пумпе за грејне системе, цеви од рафинисаног бакра и спољне гуме за путничке аутомобиле.

Из Русије у Србију се највише увозе нафта и гас, затим алуминијум и жица од рафинисаног бакра. Увози се и уреа, угљеник, одливци, отпресци, откивци необрађени од бакра, цигарете које садрже дуван, шипке и профили од рафинисаног бакра.

– На режиму слободног извоза је 99 одсто робе, а на наредном заседању Међувладине комисије две земље ПКС ће предложити да се на том списку нађу и шећер, одређене врсте сирева и дувански производи – најављује Делић.

– О евентуалном бесцаринском извозу аутомобила „Фијат” произведених у Крагујевцу, договор треба да постигну „Фијат – Русија” која у тој земљи има две фабрике аутомобила. Србија би, наравно, поздравила могућност бесцаринског извоза „фијата 500-Л”. Ако би се на листи робе, која се у Русију увози без царине, нашли и наведени производи, онда би царина важила само још за живинско месо, алкохолна пића са 40 одсто алкохола, и половна роба.

Сасвим је извесно, тврди наш саговорник, да ће вредност српског извоза наредних година расти.

Мањка нам умеће представљања сопствених могућности и понуде. Није фраза да Србија може само у Москви да прода целокупну производњу свежег воћа и поврћа, али нема организованог откупа и обједињене понуде.

Руско тржиште још одржава у животу нашу грађевинску индустрију, тврди Делић. Тамо ће посла за њих бити и убудуће на изградњи објеката за Светско првенство у фудбалу 2018, нарочито после добро обављеног посла у Сочију. Фирма ,,Фарман” Бранислава Грујића градиће стадион ЦСК у Москви. Наши граде и у Белорусији и Казахстану.

И Кинези боље говоре руски од нас

Звучи невероватно, али једна од највећих потешкоћа наших предузећа у пословању са руским компанијама је „језичка баријера”.
– Наши пословни људи не говоре руски, а Кинези и Јапанци га говоре „без акцента” – каже Делић, који је дипломирао на Катедри за руски језик и књижевност Београдског универзитета, која важи за једну од најбољих у Европи.

– Руски одлично говоре и Немци, Италијани… Познавање енглеског језика за руске привреднике је „сувишни комодитет”. Кад се Русу обратите на енглеском језику, ви сте партнер другог реда. Кад проговорите добро руски, врата су вам широм отворена.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *