09.04.2014., Дневник

На задовољство потрошача, цена шећера пада и, како ствари стоје, биће још мања. И пољопривредници могу да буду задовољни јер су сетву шећерне репе привели крају, а иде им у прилог и уговорена цена по којој ће продати слатки корен – најмање 38 евра по тони.

secer_viskoviУ целој причи овог пута најдебљи крај су извукле шећеране. Шећер дају све јефтиније, а репу морају да плате добро, борећи се за сваки уговорен хектар, јер то подразумева и њихов опстанак. У Србији се овим послом баве три компаније: Суноко, Сфир и Хеленик шугар, и прилично им је тесно на тржишту, те је питање колико ће шећерана издражити и колико нам их треба. Како сазнајемо, неке од њих нуде више цене од уговорених јер је, на крају крајева, у питању борба за опстанак.

У протеклим недељама посејано је од 65.000 до 66.000 хектара шећерном репом, каже за наш лист директорка Пословне заједнице “Индустријско биље” Олга Чуровић. Остало још 4.000 хектара такозваних слободних површина, тако да ћемо имати засејано преко 70.000 хектара, што је приближно лањским површинама. Прошле године смо, напомиње наша саговорница, остварили рекордну производњу слатког корена од 508.000 тона, па се, ако временски и други услови то дозволе, добар род очекује и ове.

– Проблем је, међутим, цена шећера. Сада су на губитку фабрике, што је најгоре. Садашња цена шећера не покрива цену шћерне репе коју су прерађивачи пољопривредницима дали. Сада су шећеране у веома тешкој позицији јер су на удару светског тржишта, а настоје да удовоље домаћим потребама – оцењује Олга Чуровић.

То потврђују и у шећеранама.

– Цена шећерне репе, и поред тога што је нижа за око пет евра него лане, толико је висока да се не можемо покрити уз овакву цену шећера. Шећер је у Европској унији донедавно коштао 800 евра по тони, а сада је 500 евра, ако се рачуна и транспорт; ако не, онда је 450 евра тона. На тржишту ЦЕФТА још је нижа цена, а на домаћем тржишту је јака конкуренција па га шећеране дају и за 55 и 56 динара, највише 57 динара килограм – каже за “Дневник” Жељко Ковачевић, директор у компанији Суноко.

Саговорник подсећа да је прошле године на тржишту Србије остало око 120.000 тона шећера вишка, када се одбије извоз. Ако буде као лане, опет ће бити око 100.000 тона шећера вишка, па ћемо, рачунајући и прошлогодишњи, имати на залихама 230.000 тона.

– Потрошња Србије је око 200.000 тона. Имаћемо суфицит који ће нам правити проблем – оцењује Ковачевић и напомиње да је цена шећерне репе у Европској унији приближно иста као код нас, с тим што еворпске шећерене плаћају знатно нижу цену ратарима јер имају субвенције од државе. – Наша држава их, међутим, не даје, те су шећеране у тешком положају. Смањујемо ремонт, смањујемо улагања колико можемо, да бисмо превазишли потешкоће.

С. Глушчевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *