25. 04. 2014. , А. Крсмановић, Новости

ОРГАНСКА храна је највећа извозна шанса Србије, јер све што се произведе – прода се, па наша земља не може да подмири ни домаће, а камоли потребе европског тржишта за овом врстом хране.

organsko_EUСтране компаније су у непрестаној потрази за домаћим фирмама које би могле да испоруче органску храну, али нема их довољно. Тренутно, у Србији постоји 1.500 произвођача органске хране, и тај број се полако повећава. Цене хране су и по три пута веће од – конвенционалне.

– Велико је интересовање из околних земаља за млечне органске производе „Бело“ – каже Срђан Поповић, директор маркетинга „Имлека“. – Све што се произведе на фарми у Чуругу, око 500 тона производа од органског млека, прода се на домаћем тржишту. Желимо да извозимо у Словенију и Хрватску, али немамо довољно млека, јер није једноставно ширити капацитете органске производње. Када смо лане почели да продајемо органско „бело“ млеко нисмо ни сањали да ће доживети такав успех.

Огроман потенцијал лежи у оваквој производњи хране, али је изузетно компликовано добити сертификате. Наиме, фарма у Чуругу је четири године производила органско млеко, а продавала га као – обично. Сада је исти случај са месом од бикова које је органско, али ниједна кланица није сертификована за органску обраду. Међутим, када се сертификат добије, произвођач добија право на налепницу која, практично, гарантује – успех.

– Производња органске хране не доноси богатство, али од тога може пристојно да се живи – каже Андрија Возар, из Кисача код Новог Сада. – Органско поврће се тражи све више, јер су људи све свеснији да је здраво. Сви наши артикли се лепо продају: шпаргла, спанаћ, блитва, зачинско биље, рукола, салате, тиквице, купуси, летње бундеве… Ми производимо органско поврће 25 година и, када се „уђе у систем“, није тешко. Новим произвођачима бих саветовао да прво пронађу купца, па онда почну производњу. Најтеже је пласирати производ, јер се тешко стиче поверење. Ми се 25 година бавимо производњом и немамо право на грешку. Не исплати нам се да ризикујемо, јер би то уништило производњу.

ЈУГ НАЈБОЉИ

Стручњаци сматрају да би Србија на напуштеним њивама које се годинама не обрађују, могла да производи органску храну. На 6.000 хектара више од 300 произвођача већ узгаја органске производе.

– Највише произвођача налази се у Војводини, мада је земља јужније од Дунава неупоредиво повољнија за органску производњу – каже Андрија Возар. – Нажалост, купци су само у Новом Саду и Београду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *