25. април 2014. , Новости, Д. Маринковић

Нема намирнице која није накнадно „обогаћена“ неким штетним материјама. Када су дозе веће од дозвољених, емулгатори и конзерванси постају ризични.

aditivi_hranaДОДАЈУ се храни да би дуже трајала, лепо мирисала и изгледала. Али, претерана и неконтролисана употреба емулгатора, адитива и конзерванаса – опасна је за здравље људи. Које све вештачке „зачине“ свакодневно купују и користе грађани Србије и у којим количинама, велика је тајна, јер контрола готово и да – нема.

Ипак, данас прехрамбена индустрија не може да се замисли без употребе разних додатака. Стручњаци тврде да је највећи проблем у незнању и одговарајућем уносу емулгатора. Када су дозе веће од дозвољених и када се употребљавају у намирницама у којима не би требало да се нађу, хемијски „прилози“ су веома штетни.

– Као и све остало у хемији, проблем адитива је проблем стручног кадра у производњи, кадра који је способан да разуме и примени адитив у правој концентрацији и намени – каже, за „Новости“, Стеван Благојевић из Института за општу и физичку хемију у Београду. – Сви адитиви са позитивне листе у дозвољеним количинама сматрају се безбедним.

У савременој индустрији на располагању су 22 категорије адитива, а на такозваној позитивној листи је 314 супстанци или њихових група, означених бројевима. Адитиви који се користе у Европској унији имају и словну ознаку Е.

– Што се тиче усклађивања наших листа са европским, то се углавном спроводи на две године, али је проблем у неозбиљности при руковању тим супстанцама, односно дозвољеном нивоу у храни – каже Благојевић. – Значајно већа опасност по грађане је неодговорно коришћење пестицида, које за последицу има остајање резидуа пестицида у храни, појава токсина као што је био случај са афлатоксином или орхаотоксином или било која друга контаминација.

ПРАВИЛА У СКЛАДУ СА ЕУ

У НАШОЈ земљи производња, промет и квалитет адитива регулисани су прописом из 2013. Наш Правилник о прехрамбеним адитивима усаглашен је са директивама ЕУ, јер је документ рађен на основу искуства и прописа земаља Старог континента. Сам правилник јасно прецизира који се адитиви смеју користити у којим врстама хране, и јасно дефинише у групе адитива по својој функцији.

Стручњаци напомињу да оно што мора да се разликује је увоз адитива као сировине за наше произвођаче и увоз готових намирница са адитивима, који су део те хране.

– Према Закону о безбедности хране, производи из ЕУ уз пратећу документацију о квалитету, могу да се увозе и без посебне царинске анализе – додаје Благојевић. – И ту се увек јавља теорија завере да нам неко из ЕУ даје непроверене производе, односно производе којима верујемо само на основу папира, анализа које нису рађене у нашој земљи, него само прате робу. Уобичајена процедура подразумева анализу хране и адитива у зависноси од природе (биљни или животињски) у надлежном Заводу за јавно здравље или надлежном ветеринарском заводу. Све те институције су акредитоване за неке области и издају анализе само из обима акредитације.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *