07.05.2014., Танјуг

БEOГРAД – Поjефтињење хране, пре свега поврћа, донело jе Србиjи у марту ове године, у односу на претходни месец, наjнижу инфлациjу у последњих седам година.

povrće_jeftinoУ марту jе забележена дефлациjа, односно негативна инфлациjа од 0,3 одсто, изjавила jе сарадница часописа MAT Гордана Вукотић – Цотич, и додала да jе то наjнижа инфлациjа од када се прате статистичке цене, од 2007. године.

Прецизирала jе да су се, од основних категориjа потрошачке корпе коjе утичу на инфлациjу, задржале jедино цене енергиjе, док су све остале категориjе поjефтиниле.

“Наjвише jе поjефтинила храна и то jе дало наjвећи допринос дефлациjи“, рекла jе Вукотић-Цотић на представљању наjновиjег броjа Mакроекономских анализа и трендова.

Храна jе, како каже, поjефтинила у релативном смислу више него алкохолна пића, а непрерађена храна jе поjефтинила више него прерађена. У оквиру непрерађене, додаjе, наjвише jе поjефтинило поврће.

“Поjефтињење свежег поврћа од 5,1 одсто дало jе 0,26 процентних поена дефлациjе, док jе поjефтињење прехрамбених производа дало укупно 27 процентних поена. Tако jе надефлациjу наjвише утицало поjефтињење поврћа”, нагласила jе Вукотић-Цотич.

Oна jе рекла да jе међугодишња инфлациjа у марту износила 2,3 одсто, што jе први пут у овоj години испод доње границе дозвољеног одступања од циља.

“Да храна ниjе поjефтинила за 2,2 одсто, инфлациjа би износила колико и у jануару ове године, односно 3,1 одсто”, рекала jе Вукотић-Цотич.

Раст цена услуга jе, како каже, стагнирао, а и непрехрамбени производи без енергиjе су успорили раст цена.

Према њеним речима, од октобра 2013. бележи се знатниjе учешће потрошачке корпе, с поjефтињењем у укупноj потрошачкоj корппи. Oно jе, каже, у марту повећано у односу на фебруар са 31,6 на 33,5 одсто.

Члан фискалног савета Владимир Вучковић, изjавио jе да се због дефлаторних тенденциjа, али и успоравања тражње, отвара питање преиспитивања монетарне политике.

„Ниска инфлациjа даjе могућност поступне, благе, депрециjациjе динара, без снажних ефеката преноса на инфлациjу. Tако би се уклонио потенциjал брзе и неочекивање депрециjациjе, коjа jе сама по себи врло ризицна“, обjаснио jе Вучковић

Oн jе на представљању новог броjа MAT-а рекао да се поставља и питање да ли jе садашњи курс монетарне политике оптималан.

“Дефинитиван одговор ниjе известан, jер jе повезан са фискалном консолидациjом коjа тек долази“, указао jе он.

Вучковић jе рекао да се у наредном преиоду може очекивати смањење референте каматне стопе НБС, што би у некоj мери утицало и на благо поjефтињење динарских кредита.

Ипак, да би НБС размотрила смањење референтне камате, каже, наjпре jе потребно да се увери да инвеститори имаjу поверење у фискалну консолидациjу.

“Њихова реакциjа jе веома битна и вероватно због тога НБС чека да се види да ли ће фискална консолидациjа коjа се наjављуjе бити довољно убедљива да се задржи поверење у Србиjу“, изjавио jе Вучковић.

У овим условима, могуће jе и благо слабљење динара, али, како jе подвукао, то не би имало велики негативни утицаj на инфлациjу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *