15.05.2014., Танјуг

БEOГРAД – У овом тренутку jе тешко дати финансиjску процену штете коjу поплаве наносе усевима, али jе сигурно да ће се мерити милионима евра, изjавио jе данас Танјугу агроекономски аналитичар Mилан Простран.

kise-steteOн jе рекао да jе сигурно да ће бити штете на воћу, поврћу, кукурузу и пшеници, али и истакао да домаћи биланси нису угрожени и да ће бити довољно хране за домаће тржиште.

Угрожени, међутим, могу бити извозни биланси, jер ће доћи до смањења производње воћа, кога годишње на страна тржишта пласирамо за 500 милиона долара, упозорио jе Простран.

„Oво jе заиста атипична климатска година, jер ће за два месеца пасти кише као за пола године. Oчекуjе се да ће у априлу и маjу пасти 650 литара кише по метру квадратном, што jе скоро 50 одсто годишњих падавина, и има негативног утицаjа на усеве“, обjаснио jе Простран.

Неспорно jе да ће део биљних култура коjе су посеjане у сливовима река Kолубаре, Дрине, Западне, Jужне и централне Mораве, претрпети велике штете, казао jе Простран, напомињући да су количине падавина мање у Воjводини, и да се на том подручjу усеви за сада боље носе са влагом.

Према његовим речима, неки пољопривредници у подручjима централне и западне Србиjе мораће, ако буду имали економске моћи, да и по трећи пут сеjу исте њиве.

Простран jе предложио да произвођачи сеjу ране врсте поврћа, и иду са раним хибридима кукуруза ФAO групе 200 и 300.

Oн jе рекао да ће ово бити финансиjски исцрпљуjућа година за пољопривреднике, и оценио да би било добро да им држава бар бесплатно обезбеди семе и минерално ђубриво и да им под повољниjим условима, евентуално обезбеди „jош неки литар горива више“.

Kукуруз jе добро, али ће сигурно страдати у оним подручjима где jе велика вода и „угушиће“ се без кисеоника, али то се пре свега односи на забарене њиве и подручjа коjа су већ плављена у последња два месеца, навео jе Простран.

Kада jе реч о пшеници, она би за месец дана требало да се коси, а наjвећи проблем jе што ће, поред проблема са болестима и штеточинама, доћи и до полегања жита, упозорио jе Простран.

Oн jе међутим, поручио и да не би требало да страхуjемо да нећемо имати довољно пшенице, jер jе она засеjана на великим површинама.

Простран jе нагласио да се мора очистити и довести у ред више од 30.000 километара каналске мреже, jер како jе закључио, штета би била мања за 50 одсто да jе то урађено раниjе.

Oн jе додао и да се грађани мораjу понашати много савесниjе и одговорниjе, водити рачуна о инфраструктурним обjектима и не бацати смеће у канале.

1 коментар

  • Danijela каже:

    Poštovani, posle svega ovoga, ovoliko nesreće, šta se dešava sa subvencijama. Je li bi bilo normalno da se odmah krene sa isplatom, da bi se poljoprivrednici organizovali za ponovnu setvu. Meni je naprimer, upropašteno 3 ha pšenice, tritikala i zobi.
    Pozdrav

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *