14. мај 2014, РТС

Србија ће ове и идуће године имати привредни раст од један одсто, што је више него упола мање него у 2013, објавила је Европска банка за обнову и развој.

EBRD-logoЕвропска банка за обнову и развој (ЕБРД) је истовремено упозорила да би раст могао да буде и нижи у случају негативног развоја догађаја у свету, преноси Бета.

Прогноза економског раста Србије снижена је на проценат са 1,3 одсто – прогнозираних јануара, због вероватног знатног смањења расхода нове владе Србије.

Такође, образложио је ЕБРД, Србија има значајне трговинске и инвестиционе везе са Русијом, што додатно доприноси повећању неизвесности у садашњој клими. Прошле године Србија је остварила економски раст од 2,5 одсто захваљујући доброј жетви и великом расту извоза, углавном аутомобилске индустрије, наводи се у Регионалним економским прогнозама европског кредитора.

Према оценама ЕБРД, за Србију је сада кључна рестриктивна фискална политика која ће кочити раст у наредне две године али ће извоз у 2014. наставити да буде покретач раста.

У извештају се наводи да је инфлација у Србији знатно смањена последњих месеци али и указује на проблем великог дефицита, који је изнад седам одсто бруто домаћег производа (БДП), и великог јавног дуга, изнад 60 одсто БДП.

Та банка упозорава и да је око 20 одсто укупних зајмова ненаплативо, што представља фактор ризика за стабилност банкарског сектора и целе српске економије.  Србија ће и ове и следеће године забележити најмањи економски раст у региону Југоисточне Европе.

У региону Југоисточне Европе опоравак ће се наставити, али ће бити само умерен, очекује ЕБРД.

Економски раст Југоисточне Европе 2014. године ЕБРД прогнозира на 2,2 одсто док је јануара предвиђала 2,1 одсто, а за 2015. годину очекује привредни раст од 2,4 одсто.

ЕБРД указује на и даље слабу домаћу тражњу у земљама Југоисточне Европу и на слаб прилив директних страних улагања у односу на време пре кризе.

Упозорава се и на изостајање дубоких структурних реформи у региону у последњих годину дана, као и на неке кораке „уназад“ у појединим кључним областима, попут реформе енергетског сектора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *