23. мај 2014., Новости

Пољопривредно земљиште после деконтаминације треба да се поспе кречом. Тло наливено муљем који не пропушта воду – каже професор Спалевић

poplave_zemljisteСВЕ мере, које Влада Србије тренутно предузима у отклањању штета од поплава су потпуно исправне и оправдане. Наравно, приоритет је да се грађанима у погођеним подручјима омогући нормалан живот, да се спречи избијање зараза, епидемија. Али, оно што није на листи четири фазе обнове, које је најавио премијер Александар Вучић, а подједнако је важно јесте „лечење“ пољопривредног земљишта. Деконтаминација није довољна. Муљ је ушао у све поре, онемогућио порозност земљишта и свака следећа киша опет може да направи проблем.

Ово у разговору за „Новости“ каже проф. др Батрић Спалевић, редовни професор Пољопривредног факултета у пензији, експерт за конзервацију земљишта и вода:

– Пољопривредно земљиште у поплављеним подручјима је уништено. Вода је наталожила једно 10 до 15 центиметара муља. Земљишту је поремећен механички састав, водно-ваздушне особине, киселост… Морамо да идемо даље, а то значи поправка земљишта. Најједноставнија и најефикаснија је калцизација, односно уношење креча у земљиште. Након тога дубоким орањем земљиште се промеша и тиме се поправља структура, порозност и киселост, а онда пољопривредници површински могу да прехрањују своје парцеле ђубривима. По хектару је потребно око пет тона креча.

Професор Спалевић каже да држава мора да ангажује струку у отклањању последица, али и проналажењу трајних решења, како нам се ова несрећа не би поновила. А то су факултети Универзитета у Београду – Шумарски, Пољопривредни и Грађевински:

– До несреће, која нас је задесила, дошло је и због нерационалног коришћења земљишта. Земљиште мора да се користи у границама свог бонитета. А то значи, ако је нагиб и земљиште на стрмим косинама, оно не може да се користи као ораница, већ за ливаде и пашњаке. А и када се користи као ораница, мора да се оре водоравно, а не узбрдо – низбрдо. Велика одговорност је на Министарству које је задужено за просторно планирање. Не сме се дозволити подизање кућа на клизиштима, не сме пољопривредно земљиште прве класе да се претвара у грађевинско за индустријске зоне, а то се код нас ради. Педесетих година прошлог века из подручја Грделичке клисуре су се измештала села као мера државе за заштиту од ерозије и поплава.

prof. dr Batrić SpalevićСве је регулисано законима, али се у протеклим деценијама нису примењивали. Примера ради, од 1999. ниједан динар није уложен у конзервацију земљишта и вода. Ова појава која нас је задесила дешава се једном у сто година. Али, не смемо сада да се опустимо па да кажемо – мирни смо у наредних сто, јер следећа несрећа може да се појави у првој од тих сто година, а може и у 99.

ИМА ЛЕКА И ЗА БУЈИЦЕ

МНОГИ су градови у Србији и бившој Југославији били угрожени од поплава. Загребу је, на пример, претило 17 бујица. Проблем су решили ретардационим акумулацијама. Заправо, на потоку се направи преграда попут бране са испустима. Када крене летња бујична киша, брана се спушта, а након пљуска кроз испусте се контролисано пушта вода у малим количинама и нема поплава. У Србији постоји ретардациона преграда у Врањској Бањи и никада се није десило да због бујица саобраћај на ауто-путу или железници буде у прекиду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *