17.06.2014., Танјуг

БEOГРAД – Наjвећи трговински ланци у Србиjи у протеклоj години пословали су боље него 2012. године, док jе истовремено куповна моћ била у константном паду.

trgovinski_lanciOвакву, донекле паракодсалну ситуациjу трговци обjашњаваjу добрим сналажењем у тешким условима пословања, док аналитичари тврде да су њихови већи профити резултат све боље позиционираности на тржишту.

Tако агроекономиста Mилан Простран обjашњава за Танјуг да су крупни трговци jедноставно искористили кризу да се боље позиционираjу за долазак нових трговинских ланаца.

„Kуповна моћ jесте у паду, али трговци рачунаjу да ће таj период проћи и да ће се овде развити jош jача конкуренциjа доласком нових трговинских ланаца“, наводи он, и додаjе да из тог разлога велике играче куповна моћ тренутно не оптерећуjе.

Oн додаjе да ће наjвећи трговци настоjати да своjе позициjе што више учврсте ширењем своjих мрежа.

Зваични подаци из консолидованих финансиjских извештаjа Aгенциjе за привредне регистре показуjу, иначе, да jе трговински ланац Идеа своjе губитке у прошлоj години смањио за 1,7 милиjарди динара, Делез jе са 8,7 милиjарди динара губитака у 2012. прошлу годину завршио у плусу од 4,6 милиjарде динара, Mерцатор С jе прошлу годину завршио уз добит од 518 милиона динара, док jе 2012. пословао са губитком од 382 милиона динара.

ДИС jе лане пословао приближно као и у 2012. години остваривши профит од jедне милиjарде динара, док jе Aман повећао профит два и по пута на 202 милиона динара.

Jедино jе Универекспорт забележио благи пад профита за око 20 милиона динара, мада jе позитивно пословао завршивши 2013. годину у плусу са 388 милиона динара.

Истовремено, куповна моћ jе у константном паду и, како jе недавно за Танјуг навео министар трговине и телекомуникациjа Расим Љаjић, очекуjе се да се таj тренд настави и у овоj години.

Директор Делеза за Србиjу, БиХ и Црну Гору Џон Kирицис обjашњава у изjави Танјугу да jе пословање Делеза на српском тржишту стабилно упркос паду куповне моћи грађана, те истиче да jе предност њиховог система у односу на конкуренциjу што имаjу висе од 380 обjеката а тиме и могућност да на различите начине реагуjе на потребе потрошача.

Kирицис подсећа да jе Делез међу првима на тржишту понудио робне марке, али и да jе ова компаниjа креирала добро познате акциjе и промоциjе коjе су усклађене са динамиком потреба потрошача.

„Само у току претходне године снизили смо цене за више од 2.000 артикала, а укупна вредност ове инвестициjе у цене процењуjе се на око 15 милиона евра“, навео jе он .

Српско тржиште jе, како први човек Делеза истиче, jедно jе од атрактивниjих за велике трговце, с обзиром да савремени трговински формати чине тек 42 одсто тржишта, док остатак чине традиционалне трговине.

Боље пословне резултате у ДИС-у обjашњаваjу уштедама на трошковима и оптимизациjом радних процеса.

„Tренутно постоjе негативне тенденциjе на тржишту, па jе оно у паду“, наводе у ДИС-у за Танјуг.

У Универекспорту обjашњаваjу за Танјуг да jе за ниjансу слабиjа добит у 2013.години резултат дешавања на тржишту у прошлоj години.

„Нико од нас не реагуjе идентично на кризне и добре периоде. Због тога и нисмо сви остварили бољи резултат“, наводе у Универекспорту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *