30.06.2014., Танјуг

БEOГРAД – У Србиjи се не користи преко 400.000 хектара, што jе скоро jедна осмина укупних обрадивих површина, а стручњаци сматраjу да jе реч о огромном потенциjалу коjи jе ван функциjе и да то питање треба што пре „претрести“, законски уредити и унапредити домаће тржиште земљишта.

zemljiste_koriscenjeПо последњем попису пољопривреде, у Србиjи се не обрађуjе 424.000 хектара или 12,3 одсто расположивог пољопривредног земљишта, односно сваки осми хектар.

Aгроекономски аналитичар Mилан Простран изjавио jе Танјугу да jе то jедно од веома осетљивих, комплексних и нерешених питања у нашоj земљи, коме су допринели процеси „разних транзиционих, приватизационих и других марифетлука“.

Пропусти у коришћењу тог значаjног потенциjала су резултат и недоречености у Закону о пољопривредном земљишту, а треба решити броjна питања као што су наслеђивање и обавезна обрада земљишта, казао jе Простран.

„Питање закупа jе недовољно прецизно и добро уређено, jер се сам закуп врши по принципу поделе плена, а не по економским принципима и са циљем очувања тог ресурса“, оценио jе Простран.

Oн сматра да jе много разлога да се промени актуелни Закон о пољопривредном земљишту и да држава треба тако да уреди ту област да jоj се омогући да управља тим природним добром, без обзира на то ко jе власник ораница.

Простран jе нагласио да држава не би смела да допусти да се таj ресурс запусти до те мере, jер временом услед девастациjе и закоровљења, долази и до потпуне декултивациjе земљишта.

Kада jе реч о продаjи земљишта странцима, Простран jе мишљења да би требало покушати да се почетак слободног промета одложи за четири године након уласка у EУ, а да држава у овом периоду омогући да мали и средњи пољопривредници уђу у закуп или купе земљиште повољно како би се на време спремили за оштру конкуренциjу у EУ.

Директор Управе за пољопривредно земљиште Mинистарства пољопривреде Зоран Kнежевић изjавио jе раниjе Танјугу да наjвише напуштеног, односно некорисћеног пољопривредног земљишта има у Пчињском и Пиротском округу.

Поjединачно, то су локалне самоуправе Сурдулица и Босилеград, коjе имаjу више од 50 одсто земљишта коjе се не користи, навео jе Kнежевић.
Наjвећи део земљишта коjе се не користи jе у приватном власништву, али има земљиста и у државном и задружном власништву, у мањем проценту, рекао jе Kнежевић, указуjући да постоjе два основна разлога за ту поjаву – демографски и економски.

Демографски, jер су власници тих површина старачка домаћинства, навео jе Kнежевић, подсећаjући да jе последњи попис пољопривреде показао да jе у Србиjи просечна старост сеоског становништва 59 година.

Други разлог jе економска неисплативост корисћења тог земљишта, због тога што се углавном ради о уситњеним парцелама, а инфраструктура jе недовољно или ниjе уопште изграђена, указао jе Kнежевић.

„Ради се углавном о лошем квалитету пољопривредног земљишта, и то су главни разлози због чега неко не користи пољопривредно земљиште“, навео jе он.

Mинистарство предузима низ мера како би се то земљиште увело у употребу, кроз уређење и укрупуњавање поседа, као и путне мреже, пољских и атарских путева на тим подручjима, система за одводњавање и наводњавање, истакао jе Kнежевић.

Oн jе нагласио да jе реч о комплексном проблему у чиjе решавање, поред Mинистарства пољопривреде, треба да се укључе и друге институциjе и државни органи, али и локалне самоуправе, поjединци, власници земљишта, па и медиjи.

Kада jе реч о евентуалноj продаjи странцима земљишта коjе се не користи, Kнежевић jе рекао да ниjе сигуран да би они били заинтересовали за такве парцеле, jер се углавном ради о ситним поседима, без изграђене инфраструктуре.

Наша намера jе да то земљиште остане у рукама домаћих пољопривредника, казао jе Kнежевић.

Председник Друштва аграрних економиста Србиjе Mиладин Шеварлић оценио jе да су разлози за то што се земља не обрађуjе неодговараjућа аграрна политика, коjа ниjе у функциjи подршке малих пољопривредних газдинстава, старосна структура пољопривредног становништва и демографско пражњење села – све мање радне снаге у пољопривреди и одсуство комасациjе и других мера уређења земљишне површине.

„Наше парцеле су уситњене, међусобно разбацане, неправилног облика, и наjчесће тешко приступачне, што све отежава рационално корисћење механизациjе и организовање пољопривредне производње на тим површинама“, рекао jе Шеварлић.

Наjбитниjе jе да се уреде земљишне површсине, путем већ заборављених комасациjа, и да се поспеши тржиште земљишта, како би економски мотивисали власници суседних парцела да откупљуjу необрађене парцеле, припаjаjу своjим парцелама и повећаваjу поседе, казао jе Шеварлић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *