18.07.2014., Дневник

Произвођачима воћа ове године брескве, кајсије, вишње… нису се осладиле. Цене су ниске, интерсовање купаца за иностранство слабо, а пошто многи немају услове за чување, много воћа пропада.

voce_slab_izvozТри килограма нектарина, и то добрих, на новосадским пијацама јуче су коштала 100 динара, те воћари никако не могу да буду задовољни, а ове године помршени су конци и онима који су лане успешно извозили на друга тржишта, првенствено руско. Неки од њих казали су нам да није проблем у квалитету нашег воћа, већ да су ове године Грци и Шпанци изашли с ниским ценама на европску пијацу и да их наши воћари ценовно не могу пратити.

– Не знам због чега ове године нема трговаца и зашто је извоз у значајној мери смањен. Али, очигледно да ту има разног мешетарења. Тако су, рецимо, нектарине плаћали 30 динара, а онда их два дана нису куповали па им је цена додатно оборена. Лошу ситуацију на тржишту потпирују и неке нереалне процене овогодишњег рода и неодмерене изјаве представника појединих удружења, томе доприноси и трговачки лоби, а све то утиче на пад цене – каже за „Дневник” воћар из Сланкамена Иван Томић, додајући да је  килограм бресака од 25 до 40 динара, а највише, 50 динара, су оне екстраквалитета. Лане су биле од 40 до 70 динара. – Плашимо се да ће бити великог крчења воћњака, поготово бресака.

Производња се не исплати и многи воћари из овог краја размишљају о преласку на ратарске културе јер ту нема толико посла и улагања, а ни ризика.

Томић напомиње да произвођачи воћа плаћају и раднике у воћњацима, заштитна средства, хладњаче, амбалажу… Ту су и два или три посредника, па тек онда роба стигне до купца. Професор др Зоран Кесеровић, први човек Департмана за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, указује у разговору за наш лист да је проблем многих наших произвођача у томе што немају сорте које могу стајати месец и више, него оне које морају да продају чим их уберу, а немају услове за чување.

– Тренутна ситуација с бресквама је један од доказа да не могу наступати на тржишту појединачно, него организовани. Немају, рецимо, велику кооперативу која ће да се бави само маркетингом и испитивањем тржишта. А није интересантно само руско тржиште већ и друга европска, међутим, произвођачи углавном немају стандардизовану технологију, не анализирају тржиште, квалитет… Они и производе и продају воће – каже Кесеровић, додајући да је у Стратегији пољопривреде наведен предлог да се да приоритет удруженима у кооперативе или задруге.

Иначе, ово ће, све су прилике, бити родна година с укупном производњом од 1,35 до 1,4 милион тона воћа. На манифестацији Дан кајсије на Римским шанчевима, одржаној пре неколико дана, Кесеровић је подсетио на то да је прошла година била једна од најроднијих у последњу деценију-две, када је произведено више од 1,5 милион тона воћа, али су воћке добро припремљене и за овогодишњи род, упркос проблемима које смо имали с обилним падавинама и поплавама.

У српском воћарству је нагло повећан обим производње, што потврђују подаци да је на почетку овог века произвођено 700.000 тона воћа а у наредних пет година могли бисмо достићи и два милиона тона, рекао је Кесеровић. Када је реч о квалитету плодова, он је упозорио на то да би у кишним годинама, каква је ова, требало посебно водити рачуна приликом заштите биљака. Поводом незадовољства произвођача ниским откупним ценама брескве, вишње и малине, Кесеровић је рекао да је кључни проблем у томе што произвођачи углавном нису власници хладњача и прерађивачких капацитета, него су то откупљивачи воћа, па они могу да диктирају цене.

С. Глушчевић

Воће родило ниже цене

– Учестале кише представљају проблем произвођачима воћа приликом заштите од болести, стога је важно свакодневно праћење стања у воћњаку – истиче Јелена Кљајић из Пољопривредне стручне службе Кикинде. – Исто је и с виновом лозом. Савет је често поноваљање третмана јер су присутне болести које могу утицати на квалитет плода. Добри приноси и род довели су до тога да су цене воћа ниже од оних на које су произвођачи навикли током ранијих година. Стога ће се произвођачи тешко уклопити у своју калкулацију.
А. Ђ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *