28. јул 2014.,Танјуг , РТВ

БЕОГРАД – Процењује се да производња лешника у Србији подмирује свега пет до 10 одсто годишњих потреба кондиторске индустрије, а домаће кондиторске куће годишње за увоз лешника, претежно из Турске, потроше више од осам милиона долара.

lesnici_uvozСтручњаци истичу да је реч о производњи која не захтева неке специфичне услове, а једна од препрека за њено ширење је то што у нашој земљи не постоји комплетна линија за прераду и припрему тог коштуњавог воћа за продају.

По подацима Привредне коморе Србије, у земљи је производња лешника врло мала, а годишње се тим језграстим воћем засади од 100 до 120 хектара. Површине под лешником износе 2.239 хектара, што нас ставља на шесто место у Европи, а ова воћна врста за сада је најзаступљенија у Војводини.

Водеће општине по производњи су Шид, Пећинци, Кула и Вршац. У Србији не постоје статистички подаци о производњи, али се процењује да она износи од 800 до 1.000 тона, напомињу у ПКС.

Евица Михаљевић из асоцијације „Плодови Србије“ сматра да домаћа производња лешника задовољава и мање од пет одсто потреба домаће кондиторске индустрије. Она је Танјугу рекла да та производња не тражи неке специфичне услове, али проблем је у томе што не постоје центри који би могли да у потпуности припреме лешник за продају.

Михаљевић је објаснила да се то односи на поседовање комплетне линије за обраду која укључује такозване крцкалице, односно машине за крцкање лешника.

„У Србији се производњом лешника бави неколико плантажа од два- три хектара, и то је то. То је јако мало, али места за производњу лешника има“, истакла је. Према њеним речима, у српском увозу доминира увоз лешника из Турске, а то воће увозимо и из Грчке и Шпаније.

Она је оценила и да је најава кондиторске компанија „Фереро“ да ће у Србији засновати сопствену производњу лешника на 1.000 хектара и успоставити кооперантске односе са српским произвођачима лешника добра идеја и да ће допринети повећању извоза или барем супституисању увоза.

Иначе, од језграстих воћних врста у Србији се највише гаје орах и лешник, а у засадима под воћем удео ових врста је свега пет одсто. На производњу ових врста „отпада“ свега 1,60 одсто остварене производње воћа у последње четири године.

Орах се гаји у свим деловима Србије и то углавном у екстензивним засадима, укупне површине износе 4.787 хектара, што Србију ставља на једанаесто место у Европи. Највеће површине се налазе у општинама Ваљево, Краљево, Крагујевац, Кула и Брус.

Просечна производња у протекле четири године креће се око 20.475 тона, а просечан принос је 1,89 тона по хектару.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *