29. јул 2014., Новости , Ј. Субин

Ветеринари упозоравају да су месо и месни производи у Србији препуни антибиотика и разних адитива. Правилници се не поштују. У месним прерађевинама често се може пронаћи и забрањени полифосфат.

pljeskavice_neispravneГОТОВО да не постоји месо или производ од меса који је без отрова или адитива. Ништа од тога није безбедно за децу и одрасле. Све је препуно хормона, емулгатора и антибиотика.

Овако за „Новости“ објашњава стање на српској месној трпези др Мирослав Стојшић, ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције.

– Фармери у сточну храну стално убацују кокцидиостатике, који се користе када живина добије дијареју, и то највише три дана – прича др Стојшић. – Живина то једе 30 дана, последњих пет дана пред клање не. Али он не може да се неутралише за то време, већ остаје у костима и месу. Када то једе свакодневно, живини се уништава ткиво штитне жлезде, долази до дисбаланса хормона, и зато се утове до три и више килограма, за само 35 дана. Човек кад једе то месо, до истог оштећења долази и код њега.

Иза „укусних“ месних прерађевина често се, како каже др Стојшић, крије и забрањени полифосфат. Он утиче на оболевање од рака дебелог црева. Ништа боље није ни свињско месо, упозорава наш саговорник, јер се у исхрани свиња користи храна пуна хормона, антибиотика и седатива. Захваљујући томе, прасе је за пет месеци спремно за клање.

– Имамо правилник у ком пише: месо за пљескавице и ћевапе прави се од јунећег меса прве и друге категорије, уз додатак од два одсто соли – наводи пример др Стојшић. – Тога нема на свега два до три места у Београду. Код нас, у роштиљ месо стављају лој, соју, воду и додају пилећи МОМ (машински откошћено месо), треће категорије, где се стављају шије, тртице и леђа. А у костима се депонују сви тешки метали, хормони и антибиотици. Произвођачи пилећи МОМ увозе за 40 до 50 динара по килограму и то стављају у саламе, шунке у цреву и кобасице. У појединим западним земљама то је забрањено и за мачке.

Није сјајна ситуација ни у млечној индустрији. Наш саговорник тврди да неки произвођачи од палминог уља праве сир!
– Увозе млеко у праху, па од њега праве конзумно млеко – каже др Стојшић. – У чоколадном млеку имате додатак карагенан, који је забрањен у ЕУ, а то пију деца. У месној индустрији стављају га у виршле, паризере и шунке. Он је потенцијални емулгатор где долази до обољења дебелог црева и карцинома, јер се лепи за слузокожу.

Безбедних количина тешких метала и канцерогених материја у храни – нема, закључује наш саговорник.

АФЛАТОКСИН

У новом Правилнику о квалитету хране за животиње ниво живе био је и остао 0,1 милиграм по килограму. У Министарству пољопривреде рекли су нам да вредност у хранивима која садржи калцијум и магнезијум-карбонат није била регулисана, а сада је стриктна граница од 0,3 милиграма.

– Кадмијум у адитивима за храну за животиње, такође није био регулисан, а сада је вредност од 10 милиграма по килограму – кажу у ресорном министарству. – Вредност у хранивима је била и остала је иста – 0,75 микрограма по килограму. Не могу се упоређивати вредности за једну врсту хранива или смеше са другима, јер су оне тачно одређене за сваку непожељну супстанцу у одговарајућем матриксу.

Вредности за афлатоксин Б1 у хранивима, објашњавају у Министарству пољопривреде, као и допунским и потпуним смешама, где се одређивањем оштријег критеријума за ниво афлатоксина Б1 у хранивима и смешама за млечне краве овце и козе, последично смањује ниво афлатоксина М1 у млеку. Дакле, критеријум је строжи два пута.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *