31.07.2014., Танјуг

БEOГРAД – Србиjа ће у наредне три године у сарадњи са Немачком организациjом за међународну сарадњу (GIZ) и уз подршку немачких партнера реализовати проjекат за развоj одрживог тржишта енергиjе биомасе у нашоj земљи, вредан осам милиона евра.

biomasaTо jе данас наjавила министарка пољопривреде и заштите животне средине, Снежана Богосављевић Бошковић, након састанка са инистром животне средине, климе и енергетике немачке покраjине Баден Виртемберг, францом Унтерштелером.

Oна jе истакла да jе и ова посета доказ спремности Немачке и њених институциjа да помогну Србиjи у области заштите животне средине, а jедна од тих институциjа jе и GIZ, коjем се захвалила на до сада пруженоj финансиjскоj и стручноj подршци.

Богосављевић Бошковић jе подсетила да су са GIZ-ом у претходном периоду реализовани броjни проjекти, међу коjима и онаj за управљање отпадним водама и отпадом.

„Прва фаза проjекта jе завршена, односи се на детаљну анализу стања у пет великих општина, а у другоj фази развиће се економски исплатива решења коjа су примењљива у Србиjи“, казала jе министарка пољопривреде и екологиjе новинарима.

Представници српске и немачке делегациjе разговарали су о могућностима за унапређење досадашње сарадње и о будућим правцима сарадње у области заштите животне средине, али и пољопривреде и водопривреде и других области коjе покрива Mинистарство пољопривреде и заштите животне средине, навела jе Богосављевић Бошковић.

Унтерштелер jе истакао да то што jе Србиjа од почетка ове године званично кандидат за улазак у EУ, значи да се мора приближити стандардима Униjе у области животне средине.

Додао jе да jе немачка страна на данашњем састанку иницирала пар области у коjима жели да интензивира сарадњу са Србиjом, као и да ће деветог септембра у Штутгарту бити одржан наредни сусрет.

Kао приоритетне области сарадње дефинисане су: пољопривреда, водопривреда, заштита животне средине, климатске промене, заштита природе, обновљиви извори енергиjе и рурални развоj.

Две стране су се сложиле да jе неопходно унапредити институционалну сарадњу у обнови подручjа погођених елементарним непогодама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *