07. август 2014., Танјуг , РТВ

БЕОГРАД – Економске санкције које је Русија увела појединим државама отварају простор за огроман раст извоза домаћих производа, како би та држава надоместила увоз пре одлуке о узвратним санкцијама према САД, ЕУ, Аустралији и Канади, рекао је Танјугу председник Привредне коморе Србије (ПКС) Жељко Сертић.

privredna-komora-srbije_300Сертић каже да је руско тржиште отворено пре свега за шљиву, али и за друге пољопривредне производе и прерађевине, пре свега млека, као и кондиторске производе.

Он је апеловао на домаћу привреду да организује своје потенцијале, и навео да је Привредна комора Србије послала захтев свим општинама да детектују компаније које имају могућност извоза на руско тржише.

Такође, компаније које имају обавезе према компанијама у региону, ЕУ или неким другим подручјима треба своје обавезе да наставе да испуњавају, нагласио је Сертић.

„Важно је напоменути да наши привредници који желе да изађу на руско тржиште морају да буду свесни да је оно данас потпуно другачије него што је некада било. Руско тржиште је данас много сложеније, захтеви су далеко специфичнији и већи, а контроле инспекцијских служби су веће него раније“, нагласио је Сертић.

Прошле године је око 768 фирми извезло неку робу на руско тржиште и свима смо послали упутство за извоз робе које садржи упутство о довољним нивоима и средствима којима сме да буде третирано воће и поврће, као и на који начин руске инспекцијске службе врше контролу.
„И пре 1. августа када су уведене санкције на увоз пољопривредних производа из Пољске, а поготову јуче када је донета одлука да се уведу економске санкције свим земљама које су увеле санкције Русији, имали смо специфичан споразум са Русијом и могућност да највећи део производа извеземо на јединствено руско тржиште без плаћања царине и посебних такси“, објаснио је Сертић.

Тада смо, како је казао, имали простор за огроман раст, а сада још више када је дефинитивно јасно да ће се у Русији појавити потреба за увозом нових производа како би се супституисао досадашњи увоз.

Сертић је навео да је у 2013. години Руска Федерација увезла прехрамбених производа у вредности од 42 милијарде долара, док је Србија у том периоду извезла 185 милиона, те да та велика разлика представља потенцијал за Србију.

Када је реч о производима који сада могу да буду траженији, Сертић је казао да имају неограничене потребе за сувом шљивом, али је проблем што је ове године имамо мало чак и за домаћу ракију.

Затим, нису испуњење ни досадашње квоте извоза меса и месних прерађевина за Русију и ЕУ.

„Развој сточарсва у Србији јесте једна од приоритетних грана, али исто тако враћање и занављање култура као што је шљива по којој је Србија некада била позната“, навео је Сертић.

Тржиште Руске Федерације је такође отворено и за све прерађевине од млека и млечне производе, сиреве биљног порекла, кондиторске производе, широку палету пољопривредних односно прехрамбених производа, али под условима који важе за све па и за нас, нагласио је Сертић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *