09.08.2014., Дневник

Врата руског тржишта за наше воће, као и друге пољопривредно-прехрамбене производе била су отворена и досад: под условом да смо испуњавали све захтеве квалитета који Руси траже, могли смо извозити колико смо хтели, а питање је да ли сада, када нам се пружла шанса за бољу трговину, коња за трку имамо. Процењује се да би он након емабрга на извоз хране из ЕУ, могао скочити и сто милиона долара годишње, али…

izvoz_distributivni centri_rusijaИзвоз бресака у Русију ове године ишао је лошије него лане, а главни су нам конкуренти били Грци и Шпанци, које ценовно нисмо могли испратити. Сада се извоз бресака опоравља, из Срема крећу веће количине, али и даље остају проблеми због којих не испоручујемо Русима воћа колико бисмо могли – шаренило сорти, неорганизована производња, неудруженост воћара…

Први човек Департмана за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду професор др Зоран Кесеровић указао је у разговору за наш лист на то да је проблем многих наших произвођача у томе што немају сорте које могу стајати месец и више, него оне које морају да продају чим их уберу, а немају услове за чување.

– Ситуација с бресквама је један од доказа да не могу наступати на тржишту појединачно, него организовани. Немају, рецимо, велику кооперативу која ће да се бави само маркетингом и испитивањем тржишта. А није интересантно само руско тржиште већ и друга европска, међутим, произвођачи углавном немају стандардизовану технологију, не анализирају тржиште, квалитет… Они и производе и продају воће – каже Кесеровић, додајући да је у Стратегији пољопривреде наведен предлог да се да приоритет удруженима у кооперативе или задруге.

Професор наглашава да је кључни проблем у томе што произвођачи углавном нису власници хладњача и прерађивачких капацитета, него су то откупљивачи воћа, па они могу да диктирају цене.

Произвођачи воћа се зато у наредном периоду морају удруживати, поручује тај стручњак, а уз то је потребно и да воде рачуна о избору сортимента. По његовим речима, у Министарству пољопривреде предложено је формирање посебне радне групе која ће испитивати које сорте воћа највише одговарају одређеном региону у Србији јер су у том погледу прављене велике грешке.

Иначе, ове године се очекује род воћа од 1,4 милион тона, чиме, с обзиром на временске услове, можемо бити задовољни. У српском воћарству је нагло повећан обим производње, што потврђују подаци да је на почетку овог века произвођено 700.000 тона воћа, а у наредних пет година могли бисмо достићи и два милиона тона, указује Кесеровић.

Елем, само удружени и уз стандардизовану технологију можемо рачунати на већи бенефит на руском тржишту. Колико су количине које смо им досад нудили за њих минорне показује податак да је у прошлој години Русија увезла 1.350.000 тона јабука, а српски извоз представљао је око седам одсто те количине. И да смо извезли целокупну годишњу производњу јабука, нешто више од 300.000 тона, то би задовољило мање од 23 одсто руског увоза тог воћа, кажу наши извозници. Русија, наиме, годишње увезе воћа и поврћа за 5,8 милијарди евра, што је више него укупна пољопривредна производња Србије.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за наш лист да би требало добро организовати мале произвођаче и инвестирати у хладњаче и прерађивачке капацитете. Он указује на неопходност великог инвестирања у озбиљан дистрибутивни центар, а то би требало да уради држава. У овом тренутку извоз српске пољопривреде у Русију је између 170 и 200 милиона долара, а могао би досегнути 300 милиона, наглашава Простран.

С. Глушчевић

Инструкција за извоз

Министарство пољоприврде је на свом сајту обајвило инструкције за извоз хране на руско тржиште. Наводи се која је документација потребна за извоз воћа и поврћа у Русију, које су обавезе произвођача, као и складиштара. Такође, јасно су дефинисане обавезе извозника, а објашњен је и поступак издавања фитосанитарног сертификата за извоз воћа и поврћа у Руску Федерацију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *