13.04.2011., PRESS online

СКУПО ЂУБРИВО… СВЕ МАЊЕ ЗАСЕЈАНИХ ЊИВА

Србија ове године неће имати пшенице за извоз због недовољног прихрањивања и због двадесетак одсто мање засејаних површина, тврде саговорници Пресса из Привредне коморе Војводине и новосадске Продуктне берзе

Прошле године у Војводини је пшеница засејана на 237.000 хектара, што је за петину мање него 2009. године, а због високе цене вештачких ђубрива пољопривредници нису били у стању да предузму неопходне мере које би обећавале добар род.

– Овогодишња жетва биће без нарочитих приноса, пошто су азотна ђубрива поскупела за 40 одсто, а држава није то испратила на одговарајући начин. Није решено ни питање краткорочних кредита, а камате су три пута веће него у земљама у региону. Држава је прошле године дозволила извоз вишка пшенице, а уредба о забрани извоза дошла је касно, па ћемо овогодишњу жетву дочекати без залиха. Када би сада држава реаговала на прави начин, ситуација са пшеницом би се нормализовала тек на крају жетве 2012. године – каже за Пресс Ђорђе Бугарин из Привредне коморе Војводине.

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин каже да се у Србији годишње потроши до 1,65 милиона тона пшенице.

– Само у млинску индустрију иду 1,3 милиона тона, док се остатак користи за сточну храну. Део се прода у сивој зони, а део иде на Косово. Пошто се то не сматра извозом, та количина није у систему, односно нема царинске евиденције, а ту је и део који се користи за семенску производњу. Прошле године успели смо да произведемо 1.650.000 тона пшенице, односно тачно колико нам и треба, а извезено је 600.000 тона, колико је остало у залихама од прошле године. Тако ћемо ове године остати без икаквих залиха – објашњава Галетин.

Прошле године су највише профитирали велики играчи који су пре сетве куповали пшеницу „на зелено“ по цени од 12 до 13 динара по килограму и касније је продавали по двоструко већој цени. Овог месеца је на Продуктној берзи у Новом Саду достигла рекордну цену од близу 28,7 динара.

– И ове године се појављују купци који купују „на зелено“, али то су мале количине и пре је помоћ прехрамбене индустрије пољопривреди него што је мешетарење. Наша берза није оспособљена да ради на принципу „фјучерса“, него само на тренутној понуди и тражњи. Тако су у хендикепу и берза и пољопривреда – каже Ђорђе Бугарин.          (А. Иванишевић)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *