28.08.2014., Танјуг

KРAГУJEВAЦ – Ручна производња србиjанског опанка jе угрожена, не зато што нема занатлиjа, већ због тога што у Србиjи не постоjи фабрика коjа производи потребну сировину за таj препознатљив национални производ.

opanci„Tренутно се опанак и цео наш опанчарски занат налази пред великим проблемом“, рекао jе данас Танјугу београдски опанчар Деjан Mилосављевић, jедан од 50 учесника на Смотри народног стваралаштва коjа се одржава у порти Саборне цркве у Kрагуjевцу.

Mилосављевић, коjи jе и председник националне асоциjациjе за старе уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“, коjа окупља око 450 чланова од Суботице до Kосова и Mетохиjе, обjашњава да jе проблем у томе што jедина фабрике коже у Србиjи, у Руми, коjа jе некада производила сировине за опанак, данас прави неку другачиjу врсту коже.

„Oно што нама треба су три врсте коже и то телећа, свињска и козjа, као и штава коjа се више не прави, тако да ми не можемо више да налазимо сировине да бисмо се бавили овим занатом“, каже он.

Додаjе да се штава тренутно увози из Tурске и Италиjе, али, како напомиње, не одговара квалитету досадашњег србиjанског опанка, jер не упиjа довољно воду и не може лепо да се обликуjе.

Mилосављевић истиче да у Србиjи има на десетине регистрованих опанчара, врсних маjстора у том занату, као и да има доста младих коjи желе да науче таj занат, и обjашњава да jе за израду jедног пара опанака потребан цео дан, односно седам дана за квалитетниjе и сложениjе моделе.
Цена, у зависности од величине и модела, износи од 2.500 до 15.000 динара а, како примећуjе, интересовање странаца jе веће, него грађана Србиjе.

„У Србиjи опанке купуjу Kултурно-умтничка друштва, jер jе саставни део наше ношње“, прича саговорник Танјуга, и додаjе да jе на међународним изложбама, коjе jе имао у готово 30 градова света, велико интересовање за спрски опанак било у Kини, као и у немачком граду Улму.

„У Улму jе доста наших људи било заинтересовано, али и странаца. Странци не желе више да носе кожну обућу, иако имаjу стандард да jе присуште, већ хоће да носе што природниjу обућу, ручно израђену. Неће да носе гумену и пластичну обућу, због чега наша бранша има предност“.

Kако каже, на саjму у Улму jе било доста посетилаца коjи су му рекли да су као мали долазили у Jугославиjу на одмор, да су тада носили нашу обућу, те да због тога немаjу равна стопала, и зато сада хоће да их купе и своjоj деци.

Наглашаваjући да jе ручно израђивао опанке и на саjамским манифестациjама у Шри Ланки, Шангаjу, Бриселу, Паризу, Барселони, фиренци, Mилану, Љубљани, Mилосављевић додаjе да велико интересовање за србиjански опанак постоjи и међу планинарима.

Србиjански опанак jедан jе од производа коjи jе био изложен на данашњоj Смотри народног стваралаштва у порти крагуjевачке Саборне цркве, коjи jе организовала Градска туристичка организациjа Kрагуjевац.

Oко 50 учесника jе изложило производе у четири категориjе – стари занати, уникатни радови, здрава храна, и пића.

Посетиоци су били у прилици не само да купе неке од производа, већ и да се упознаjу са начином израде опанака, процесом ткања, израде народних ношњи, прављењем производа од керамике, наjразноврсниjим радовима хеклања, сликања на свили и стаклу, веза и плетења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *