13.09.2014., Дневник

Шећеране у Жабљу и Црвенки испоштоваће све потписане уговоре с произвођачима шећерне репе, а уз то ћемо ове године прерадити рекордне количне слатког корена и произвести највише шећера до сада – каже за „Дневник” заменик директора шећеране „ Шајкашка” Бранислав Богдановић.

secerna_repaПоводом спекулација о томе да су фабрике у кризи, он каже да код њих проблеми нису ништа другачији него у свим другим компанијама те врсте у Србији, па и у окружењу.

– Кампања је у „Шајкашкој” кренула 5. септембра, а у Црвенки дан касније. Очекују се рекорди у обе фабрике, и по количини прерађене репе и по количини произведеног шећера. Први показатељи говоре да су приноси по хектару веома високи, већи од 60 тона, а дигестија је нешто нижа него лане, тако да се очекује да ће те две фабрике прерадити рекордних 1.300.000 тона репе и произвести више од 170.000 тона шећара – наглашава Богдановић.

Поменимо, црвеначка и жабаљска шећерана у власништву су грчке индустрије шећера. И прошле године производња у тим фабрикама била је добра, и са 140.000 тона шећера постигнут је рекорд у производњи, али се очекује да ова кампања буде још успешнија.

С обзиром на добре приносе, ратари ће ипак моћи да „испеглају” нижу откупну цену, која је, поручују из шећерана, била неминовна с обзиром на енорман пад цене шећера на светској пијаци.

– Иако је цена шећера на светском тржишту знатно пала, безмало 50 одсто, шећеране су незнатно кориговале откупну цену репе – десет одсто. Због партнерског односа с пољопривредним произвођачима свих ових година, они имају разумевања за шећерну индустрију и тренутну ситуацију с ценом шећера, тако да је договор у већини случајева постигнут без већих проблема – напомиње Богдановић.

Наш саговорник подсећа на то да су те две фабрике издвојиле у протеклом периоду значајне своте за аутоматизацију и модернизацију процеса производње, уштеду енергије и заштиту животне средине.

– Пратимо светске и европске трендове у производњи шећера, тако да константно настојимо да смањујемо потрошњу енергије и повећавамо искоришћење капацитета. Самим тим, доприносимо смањењу цене коштања шећера. Наравно, прилагођавамо се квалитету сировине, који је сваке године различит. У сваком случају, крајњи циљ нам је производња здравствено безбедног и квалитетног производа – наглашава Богдановић.

С. Г.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *