3.10.2014., Дневник

Давање државних њива у закуп пуно је апсурда, па тако има појединаца који за аренду дају и астрономских 1.300 евра по хектару, а с друге стране, и оних који не плаћају ништа већ, просто, уђу у неизлицитиране парцеле и користе их како хоће.

zemlja_arendaПросечна цена закупа пољопривредног земљишта у државној својини је 193 евра по хектару, а најскупљи закључен уговор о закупу њива за ову годину је у општини Стара Пазова и износи 1.316 евра за хектар, речено нам је у Министарству пољопривреде.

Уз енормно високе износе које поједини пољопривредници издвајају само за аренду, контроверзе и даље прате лицитације у бројним општинама и очито је крајње време да се у државне њиве уведе ред. Док чекамо да се закон о ораницама промени, збрајају се „сумњиви хектари“, а негодују пољопривредници у свим деловима земље.

– У тридесет локалних самоуправа у Србији утврђене су неправилности. Или јединице локалне самоуправе нису израдиле годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, или се њиве у државној својини користе без правног основа – кажу за „Дневник“ у Управи за пољопривредно земљиште Мнистарства пољопривреде.

Рецимо, општина која се сусреће с тим проблемом је Алибунар, јер државне њиве нису дате под закуп кад је требало. Према програму из прошле године, од 2.930 хектара, у аренду су отишла свега 383. Како кажу у општинској комисији за издвање земљишта, с лицитацијом се закаснило, а највећи део тог неиздатог земљишта пољопривредници су обрадили и на тим њивама зарадили. На незаконито обрађеним њивама обрнуто је око милион евра, колико, по процени општинске комисије вреди род на њима. Због тога је сада код одборника ове локалне самоуправе прошао предлог да полиција и пољочувари “упадају” у атаре и носе род са узурпираних њива. На питање какве су санкције за сељаке који узурпирају њиве, али и за општине које не распишу тендер, у Министарству нам је одговорено да надлежни орган у јединици локалне самоуправе (по правилу председник општине, односно градоначелник) може бити прекршајно кажњен уколико не донесе годишњи програм. Санкције за даљи поступак нису предвиђене садашњом регулативом, али новим нацртом закона о државном пољопривредном земљишту јесу.

Када је о „ратарима узурпаторима“ реч, у Министарству напомињу да, уколико неко користи пољопривредно земљиште без правног основа, против њега се подноси кривична пријава и одређује му се пасивни статус. То значи да му је онемогућено да закупи земљиште и добије било какве субвенције у пољопривреди три године. Поменимо, како су недавно рекли надлежни у Министарству, ускоро би нацрт закона о пољопривредном земљишту требало да буде на јавној расправи, те да почетком идуће године буде и усвојен. Циљ Министарства, је боља правна заштита пољопривредног земљишта, а самим тим и повећање прихода од аренде. И, наравно, спречавање узурпирања државних њива. За “Дневник” је раније у Управи за земљиште речено да је изменама закона предвиђена новина која регулише максималну површину која се може дати у закуп у првом кругу надметања. Тако ће, регистрована пољопривредна газдинства која у власништву имају од пола до хектар њива, у закуп моћи да узму највише пет хектара.

С. Глушчевић

На ораницама 10.000 закупаца

Око 10.000 пољопривредника обрађује око 300.000 хектара државних њива, а од закупа се у републички буџет лане слило око 60 милиона евра. Надлежни кажу да је закуп у Војводини у односу на Централну Србију скупљи, јер је земља квалитетнија, уређена и парцеле су веће. Имајући у виду да се за закуп надмећу, на цену знатно утичу и сами пољопривредници.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *