09.10.2014., Новости , Ј. Субин

Само лабораторије могу анализом утврдити старост меса. Купујемо производе које ЕУ отпише после шест месеци.

ПОТРОШАЧИ у Србији тешко могу „наоко“ да открију колико је месо старо и да ли је одмрзавано. Иако ветеринарски стручњаци објашњавају да је такав комад меса бледуњав, воден и из њега цури усирена крв, једино лабораторијска анализа може да потврди старост и квалитет шницле.

meso_skartЗемље ЕУ дозвољавају да се смрзнуто месо држи пола године и ни дан више. Како каже Лука Стевић, ветеринар из Шапца, наши увозе месо које је пред истеком рока и овде га продају.

– Увозници додају месу разне адитиве и оно изгледа лепо – прича Стевић. – Они нису борци за грађане, већ гледају само свој профит. Кад је набавна цена ниска, ништа га друго не интересује. Неће да носи то месо кући и да једе.

Ветеринарска инспекција види да ли лепо мирише, а да ли је нешто квалитетно – не види. Инспекција узима узорке и носи их на анализу у валидну лабораторију, јер једино они имају уплив у сваку продавницу, месару, индустрију.

Обавеза јесте да то раде, али не знам и да ли то раде. Они морају да проверавају сваку пошиљку, а често насумично бирају. Па на хиљаду комада, узму двадесетак узорака. Пропуста, међутим, има.

Како каже Стевић, аљкавост ветеринарске инспекције најбоље се види у пошиљци за Русију, када су у пакетима биле свињске коже уместо шницли.

– Визуелно и по мирису не можемо да утврдимо колико је месо старо, али имамо институте и катедре за технологију меса – истиче Стевић. – За све што се дешава одговорна је ветеринарска инспекција на челу са руководиоцима. За пропусте су криве моје колеге, и то је хаос шта се догађа у ветерини. Не узимају узорке, не прегледају све што треба, потурају свашта.

Бивши начелник Ветеринарске инспекције СРЈ Мирослав Стојшић, објашњава да смрзнуто месо не може да иде у малопродају за потрошаче, већ само у прерађевине од меса. Смрзнуто могу да иду риба, пилетина и ћуретина, а свињско, јунетина, телетина, јагњетина и прасетина, само свеже, сирово.

– Европа мисли на своје грађане и потрошаче, а код нас тога нема – сматра Стојшић. – Ми смо увели самоконтролу у кланицама, као да ће власник сам себе да контролише.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић истиче да месо које се одмрзне после шест месеци није свеже месо. Како каже, увози се све и свашта, а нико не обавештава купце ко је обрађивао то месо, где је стајало, одакле су те животиње…

– Зашто је наше месо, које је са наших фарми, мање вредно од оног које се увози – прича Паповић. – Иначе, цена меса код нас могла би да буде нижа и за 40 одсто, јер је то месо неко њима из иностранства готово поклонио.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *