25.10.2014, РТС

Највећи број земљорадника, да би преживели, сналази се како зна и уме. Немају могућности да им било ко помогне, рецимо, понудом за дуготрајнији откуп тржишних вишкова производа или саветима. У време када се укидају царине на увоз прехрамбених производа стручњаци предвиђају да ће они са малим поседом тешко опстати. За разлику од њих, произвођачи органске хране углавном имају своја удружења.

organska_pr_sansaДипломирани машински инжењер Александар Суботић из Буковца код Сомбора остао је пре три године без посла. Није седео скрштених руку, продао је викендицу и на очевини започео органску производњу воћа и поврћа. Поштујући строга правила у производњи, посадио је код нас мало познату жбунасту вишегодишњу воћку гоџи, пореклом са Тибета, која се за сада гаји на десетак плантажа.

„Мораћу да се удружим јер можда са неким кластерима или неким могућностима дођем до решења. Jа за сада не видим ни од кога помоћ једноставно остављен сам сам себи“, каже Александар Суботић из Буковца код Сомбора.

Да не би били остављени сами себи у Телечки код Сомбора, пре осам година основано је удружење „Екоземља“ у које је учлањено 17 породица које на 70 хектара без употребе хемије производе ратарске и повртарске биљке.

„Имамо такву количину сваке култура да је можемо понудити на тржиште. Нико неће малу количину да купи. Заједно купујемо семе, заједно продајемо нашу робу. Ми пласирамо највећу количину робе у Немачку“, наводи Валерија Балинт из удружење „Екоземља“ Телечка.

Органски производи су у просеку скупљи за двадесетак одсто, али имају тржиште. Тако су у удружењу „Екоземља“ продали соју одгајену без хемије за 65 динара по килограму, што је тридесетак динара скупље од соје из конвенционалне производње.

„Ми имамо квалитет, имамо производе који се траже, то треба да искористимо али неће моћи без удруживања. Тако удружени смањиће себи трошкове, моћи ће да изађу на друга тржишта“, каже Нада Мишковић из Националне асоцијације за органску пољопривреде.

У Европској Унији 45 одсто промета хране иде преко кооператива, а највише у Финској – 75 одсто. Следи Холандија са само неколико процената мање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *