01.11.2014., Танјууг

БEOГРAД – Kукуруз jе до сада скинут са 40 одсто засеjаних површина, берба напредуjе спориjе него претходних година, али ситуациjа ниjе алармантна, изjавио jе Танјугу директор удружења „Жита Србиjе“ Вукосав Саковић.

kukuruz_berba_kasniOчекуjе се рекордан род кукуруза од осам милиона тона, као и апсолутни просечни приноси између 7,8 и 8 тона по хектару, што до сада у Србиjи нисмо имали, казао jе Саковић.

„Oно што jе добро, ми сигурно ове године нећемо имати проблема са афлатоксином. Све анализе коjе смо урадили пре бербе и оне коjе смо урадили на 120.000 тона колико jе утоварено у овом периоду и припремљено за извоз, биле су без икаквих озбиљниjих примедби“, истакао jе Саковић, додаjући да jе садржаj афлатоксина знатно испод дозвољеног у EУ.

Oн jе обjаснио да скидање кукукуруза касни jер су сами произвођачи избегавали да беру, jер су чекали да што већи проценат влаге „оде“ на самоj њиви, како не би плаћали изузетно високе трошкове сусења.

„Tо jесте успорило бербу, али са друге стране, ево имамо сада дане иза нас и пред нама без кише и то ће помоћи, да то што смо пропустили вероватно и да надокнадимо“, казао jе таj стручњак.

Kомбаjни су на њивама и у овом периоду се озбиљно ради, рекао jе Саковић, упозоривши да треба очекивати одређене проблеме у капацитетима сушара, а у jедном тренутку и силоса.

Oн jе рекао да jе jављање таквог „уског грла“ у обради и смештању кукуруза могуће у случаjу да временске прилике буду повољне и да берба тече у континуитету, а таj проблем ће бити мање изражен ако кише буду прекидале радове.

Наиме, у међувремену док се усеви осуше, већ убрани кукуруз ће наћи пут или до купца на домаћем тржишту или до извозника, што би донекле растеретило бар таj „силосни“ део, навео jе Саковић.

Kада jе реч о сетви пшенице, Саковић jе казао да она траjе већ месец дана, опет са одређеним закашњењем због временских прилика.
„У овом тренутку могло би се рећи да смо пшеницом засеjали око 400.000 хектара, што би требало да буде негде око 60 одсто планираних укупних површина“, рекао jе Саковић.

Oн jе указао да и код сетве пшенице нешто мало каснимо у односу на претходне године. „Jесте да оптимални рокови истичу, или су истекли, али код нас последњих десетак година, уобичаjено jе да се сеjе цео новембар, па чак и део децембра“, рекао jе Саковић.

И пшеница се сеjе подједнако на оним њивама на коjима су били сунцокрет, соjа и кукуруз , тако да jе тих око 600.000 хектара коjе очекуjемо да буде под пшеницом, већ сада, да условно кажем, слободно, навео jе Саковић.

Mислим да jе сетва добила мали приоритет над бербом кукуруза и да то сви журе да заврше прво сетву па да онда наставе бербу, закључио jе Саковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *