08.11.2014., Дневник

Како досад ствари стоје, ову сетву памтићемо као једну од најсиромашнијих, што по засејаним хектарима, што по рекордно ниској употреби ђубрива. По ономе што се може видети на терену, ближимо се неславним рекордима у употреби ђубрива, посејали смо пшеницом тек половину планираних површина, а ратари су бацили трећину мање ђубрива него лане. Ионако је Србија по потрошњи минералног ђубрива од 80 до 120 килограма по хектару на самом зачељу Европе па чак и региона, а ове године заиста смо заглибили.

setva_slaba– То је вишегодишњи негативан тренд, а о томе докле смо догурали најбоље говоре подаци о некадашњој потрошњи. Највише смо трошли ђубрива 1985. године, чак милион и по тона, да би за десет година потрошња пала на свега 250.000 тона и ту смо дотакли дно.

У 2005. години бацали смо 300.000 до 400.000 тона, а у претеклих неколико ситуација се поправила и достигли смо потрошњу од око 600.000 тона, што је, опет, драстично мање него 1985. – подсећа у разговору за „Дневник” аграрни аналитичар Милан Простран.

Судећи по проценама овогодишње потрошње ђубрива, полако али сигурно враћамо се десетак година уназад. А по подацима Светске банке за 2010. годину, потрошња ђубрива у Србији је два до три пута мања него у Хрватској или Словенији.

– Ратари нису ове јесени могли да нађу изворе финансирања, банкарско задуживање је неповољно и после овако посне сетве и знатно мањих количина минералног ђубрива датог за основну обраду и сетву, не треба очекивати велике приносе. А о томе колико је употреба ђубрива важна, говори податак да смо те рекордне 1985. године имали принос пшенице у Војводини од 5,5 тона до шест тона по хектару, а сада не треба очекивати више од 4,5 тоне – вели Простран, додајући да је проблем у Србији и то што немамо довољно квалитетних комплексних ђубрива.

Такође, као велки проблем наводи то што су нам њиве исцрпљене, а нема сточарства да им да лек, то јест стајњак. А на све то, одвикли смо се готово потпуно од употребе ђубрива у јесењој сетви, вели он. Рецимо, рекордне 1985. године, када смо бацили 1,5 милион тона, чак 900.000 тона дали смо у јесен, а претходних година, када смо ђубрили с око 600.000 тона, у јесен смо бацали тек 100.000 тона, а све остало у пролеће.

– Тешко је прецизирати, али рецимо да је ове јесени бачено око 30 одсто мање ђубрива, што је озбиљан проблем и доводи у питање и принос и квалитет. Није у питању висока цена вештака, она је на лањском нивоу, већ је проблем финансијска слабост пољопривредника, као последица ниских цена њихових производа ове године, нарочито кукуруза као најчешћег предусева пшеници – каже за наш лист пољопривредник из Суботице Павле Кујунyић, додајући да сетва пшенице увелико касни и да се ових дана на суботичким њивама ужурбано ради да би се надокнадило изгубљено због лоших временских услова.

Проф. др Новица Младенов с новосадског Института за ратарство и повртарство каже за наш лист да ће се сетва продужити, али да тај посао обављен ван рокова доводи у питање исплативост производње.

– Журило се да се засеје јер су у претходном периоду услови били неповољни и берба кукуруза је каснила. Што због тога, што због беспарице, посејано је мање пшенице, а било је доста и семена с тавана. Недостатак фосфора и калијума не може се надокнадити, ако нису унети на време, после нема сврхе – каже тај стручњак, и поручује ратарима који сада сеју да се определе за раније сорте краће вегетације и мало повећање сетвене норме – десет до 15 одсто у односу на захтеве сетвене сорте.

С. Глушчевић

Војвођани завршили тек 150.000 хектара

По речима секретара Одбора за пољопривреду у ПКВ-у Ђорђа Бугарина, досад је у Војводини пшеницом засејано само 150.000 хектара, уз изузетно малу употребу ђубрива. Лане је, подсећа, Војводина имала засејаних 284.000 хектара, а тако је требало бити и ове године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *