21. новембар 2014., РТС

У Новим Козарцима крај Кикинде одржано је саветовање пчелара које је окупило произвођаче меда из Румуније, Мађарске, Хрватске и Србије. Према последњем попису у Србији има више од 700 хиљада кошница, од чега их је око 100 хиљада у Војводини.

pcelarstvo_savetovanjeПчеларство у Србији има будућност, каже Новокозарчанин Бранко Каурин, који већ четири деценије другује са пчелама, аргументујући то чињеницом да држава последњих година пчеларству поклања знатно више пажње. Његове пчеле, истиче Каурин, редовно произведу меда више од просека.

„Ми смо на добром географско-климатском подручју где се може створити јако пчелиње друштво само са природном храном“, сматра Каурин, додајући да он своје пчеле не прихрањује и да је тако најбоље.

Захваљујући свом угледу Каурин је и ове године у селу окупио стотинак пчелара, а главна тема саветовања било је стање у пчеларству. Румуни су ту још увек доминантни.

Бребу Касијан, председник Удружења пчелара Тимишке жупаније, објашњава да у Румунији пчелар који плаћа порез од државе добија два евра по кошници за шећер и погачу ради прехране пчела, док онај који не плати порез добије један евро по кошници.

Код нас радује чињеница да све више младих види шансу у пчеларству. Седамнаестогодишњи Наковчанин Никола Самарџија каже да се бави пчеларством јер воли пчеле и очекује да ће од тога живети.

„Од пчела може да се пристојно заради, али мора и много да се ради“, наглашава Никола.

Стојан Анђелковић из Савеза пчеларских организација Војводине предочава да за пчелара није довољно педесет до шездесет кошница.
„Тај број би требало да буде око двеста да би се добио добар приход односно зарада и да би од остатка тог прихода могло лепо да се живи“, јаснији је Анђелковић.

На саветовању у Новим Козарцима поново је покренута прича о српско-румунском пројекту изградње четири одгајивачнице аутохтоне банатске жуте пчеле, који би се финансирао средствима ЕУ за прекограничну сарадњу. Отварање три нова гранична прелаза са Румунијом дају наду да ће пројекат ускоро бити и реализован.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *