02.12.2014., Танјуг

БEOГРAД – Неочекивани скок цене пшенице у Србиjи у последњих месец дана последица jе смањене понуде на домаћем тржишту, курсних разлика и благог поскупљења те житарице на међународном тржишту, изjавио jе за Танјуг директор удружења „Жита Србиjе“, Вукосав Саковић.

psenica_poskupljujeOн сматра и да ће државна интервенциjа зауставити даље поскупљење, али да jе нереално очекивати да ће доћи до поjефтињења, jер додао jе, „до одређених повећања цена долази и на међународном тржишту, па мора и код нас“.

Пшеница jе узбуркала тржиште неочекивано великим растом, па jе новембарско трговање на новосадскоj Продуктноj берзи затворено ценом од 23,50 динара, што jе раст од читавих 32 одсто за само месец дана.

Саковић jе мишљења да би државна интервенциjа на тржишту пшеницом из Робних резерви, коjу jе као могућност наjавио и министар трговине Расим Љаjић, могла пресудно утицати на формирање цена хлебног жита у периоду од бар два месеца.

Према његовим речима, количина пшенице у власништву државе коjу треба пласирати на тржиште jе 100.000 тона, што jе jедномесечна потрошња у Србиjи, и то по цени од око 22 динара по килограму, што би одговарало тренутноj цени пшенице у окружењу.

Саковић jе оценио и да jе укидање увозих царина мера коjа више делуjе психолошки, као нека врста стабилизатора, да људи знаjу – „ако jа нећу да продам, и не може купац од мене да купи, он ће моћи то да уради од неког увозника или неког мађарског продавца“.

„Укидање царина као меру смо имали три-четири пута у последњих десет година, како би се смирило домаће тржиште и уравнотежила цена, али никада са укидањем царина нисмо имали неки енормни увоз, нити притисак од стране увозника да се пшеница увезе“, навео jе таj стручњак.

Oн jе навео да би, поред интервенциjе на тржишту или укидањем царина на увоз пшенице, jош jедна мера могла утицати на смањење цене брашна – а то jе укидање маркица за промет брашна.

Tе маркице коjе су уведене пре осам година, према речима Саковића, нису дале никакве резултате а, опет, њихова примена повећава цену брашна у малим паковањима за jедан динар по килограму.

„Oво би била идеална прилика да jедна административна мера коjа не даjе никакве резултате буде укинута, а истовремено да доведе до смирења цена на домаћем тржишту“, рекао jе саговорник Танјуга.

Саковић jе нагласио да имамо довољно пшенице у земљи и да до нове жетве остаjу вишкови од око 350.000 тона поред задовољења наших потреба.

„Tих 350.000 тона ће свакако бити извезено више као брашно, нешто мало мање кроз пшеницу, што указуjе на то да ћемо имати изражену тражњу за пшеницом и да ће та цена благо расти и даље“, казао jе он о очекивањима након jануара.

Поскупљење пшенице треба прихватити као реалност ако се исто дешава и на другим тржиштима, али уколико се то дешава само код нас онда то захтева одређене мере, закључио jе Саковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *