15.12.2014., Танјуг

JAГOДИНA – Производња пилећег меса у Србиjи налази се у веома тешком положаjу, можда никад горем, изjавио jе данас Танјугу власник фарме броjлера и ћурака у Багрдану код Jагодине, Зоран Mилановић.

zivinarstvo_krizaВисоке државне таксе, расцепканост производње, недостатак субвенциjа и кредита, диспаритети цена хране и готовог производа, слаба куповна моћ становништва, дуготраjна наплата, нелегалан увоз „черупаjу“ српске живинаре, прецизирао jе он.

„У Србиjи се произведе око 100 милиона товљених пилића, државна такса по пилету jе четири динара, а то jе у укупном износу 400 милиона динара коjе живинари даjу држави, а да од те таксе не добиjу ни динара“, рекао jе Mилановић.

На западу пољопривреда jе дотирана „а ми се понашамо тако да муземо краву, коjу не хранимо, док не липше“, илустровао jе Mилановић.

„Наша производња jе расцепкана, незаокружена, непланска, свако ради за себе: фабрике сточне хране за себе, инкубаторске станице за себе, товљачи раде самостално, малопродаjе за себе… и свако тражи своjу зараду и зато jе краjњи производа скуп и неконкурентан на западу“, рекао jе Mилановић.

Oн тврди да живинари нису дизали цене, „људи не могу купити ни по садашњим, пада промет, код неких и тотално, али већина покушава да одржи посао“.

Пад производње у живинарству jе у последњих пет година, тврди он, истичући да ће произвођачи без неког великог инвестиционог плана тешко опстати. Немамо пара за основну производњу и све jе теже радити, додао jе он и истакао да jе „време такво да се не зна цена малтене до момента продаjе“.

За сваку произвдњу jе важна сигурна цена, ко ће и колико купити тога што производим, цена импута и финалног производа, „ми то немамо, радимо како се ко снађе“, истакао jе Mилановић.

Држава мора да каже, колика jе производња потребна за нас, колика за извоз.

Mилановић jе инжењер агрономиjе, живинарством се бави 26 година, тови око 200.000 пилића, 30.000 по турнусу у кооперантским односима. Имао jе намеру да производњу шири, али jе у овом тренутку перспектива, каже, врло лоша.

Oн оцењуjе да jе живинарска производња довољна за домаће тржиште, али када jе у питању извоз, без jаких субвенциjа и обjедињавања великих, средњих, малих произвођача, и обjективно не можем да понуди озбиљну производњу. Подсећа да jе ћуреће месо из Jагодине извожено у Немачку и Шваjцарску у време наjвећег ембарга.

„Србиjа jе то имала, имала велике комбинате са фармама jунади, свиња, ћурака, кланице са извозним броjем, то више немамо“, рекао jе Mилановић.

Kада jе реч о кредитирању живинарске произвиодње од старне комерциjалних банака, Mилановић, оцењуjе да њега практично и нема.

„Спремите гомилу папира за кредит, дођете у банку, а они кажу живинарство ризична категориjа, не можемо вам одобрити кредит“, илуструjе он.

Живинари су разочарани што нема пољопривредних кредита, осим, како каже, у поjединачним случаjевима по систему „знам некога па ће ме препоручити“, а то, додаjе, иритира.

Проблем домаћег живинарства jе и неконтролисан увоз: батаци из Aргентине, Бразила, али и
из западних земља, где jе рок траjања месу шест месеци а код нас 12 месеци, и када таj рок у њиховим земљам истекне, увози га лоби, кога ниjе брига колико кошта производња у Србиjи“, истакао jе Mилановић.

Oн у идућоj години не очекуjе повећање цена живинском месу, jер не очекуjе повећање цене хране, „коjа у трошковима това учествуjе са 60 до 65 одсто“.

Добро су родили кукуруз, пшеница, соjа, „али не очекуjем ни повећање това“, додао jе он и истакао да су и „велики маркети прешли на галантниjе снабдевање, нико неће да понесе ризик това, угинућа и свега другог што га прати“, закључио jе Mилановић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *