10.01.2015., Дневник, С. Глушчевић

Ове године Европа укида квоте за млеко, што ће, уз спуштање руске рампе за европску храну, имати велики утицај и на наше тржиште, то јест наше фармере, јер ће се увоз те намирнице повећати на рачун домаће производње. Заправо, наша производња већ је угрожена јер нам, како кажу упућени у тржишне токове, већ стижу јефтини млечни производи из ЕУ. С обзиром на то да је реч о нефер утакмици, све иде на штету домаћих произвођача, а ни потрошачи немају користи јер сав кајмак скидају увозници и трговци.

sirevi_nefer_utakmica– Већ су се на тржишту Србије појавили полутврди сиреви попут гауде, ементалера и траписта по 2,8 евра килограм, као последица великих количина високосубвенционисаног млека и прерађевина у ЕУ – наглашава у разговору за „Дневник“ аграрни аналитичар Војислав Станковић. – Међутим, у продаји их, у нашим маркетима, нема по тој цени јер је тај увозни сир конфекциониран, то јест упакован у мања паковања и продаје се по редовним, вишим ценама.

Поједине земље, посебно Немачка, Француска, Данска и Пољска, због заузимања стартних позиција свесно пребацују квотама одређене производне количине и уредно за то плаћају одређене пенале и нико не спори да нам стиже јака конкуренција, добрано подржана европском аграрном касом. На све то, земље ЕУ покушавају да губитак тржишта Русије супституишу дампинг ценама прерађевина од млека.

– За производњу килограма поменутих типова сира потребно је само за сировину десет литара сировог млека, чија је тренутно откупна цена око 0,38 евроценти, те такозвана цена коштања само сировине у производњи износи око 3,8 евра. Трошкови прераде су слични као и код нас и износе 0,78 евра по килограму, што доприноси крајњој цени коштања полутврдих типова од око 4,6 евра – објашњава Станковић. – Све то указује на то да домаћа производња и прерада млека није мање конкурентна у односу на произвођаче у ЕУ. Како се губитак руског тржишта компензује произвођачима из буyета ЕУ, може се сасвим оправдано закључити да није у питању конурентност ни ценовна ни квалитетом, већ да се ради о конкурентности аграрних буyета Србије и ЕУ.

Осврћући се на дампиншке цене, наш саговорник подсећа на то да постојећи прелазни трговински споразум омогућава покретање антидампинг процеса и поред тога што Србија још није члан Светске трговинске организације јер се тај документ позива на споразуме СТО-а који јој то дозвољавају.

– Потребно је, ради брзине, с Одбором за спровођење Трговинског споразума испословати увођење прелевмана, чија ће дажбина изравнати домаћу и дампинг цену за све врста млека и прерађевина. Висина прелевмана би се утврђивала квартално, зависно од ситуације на тржишту – наглашава Станковић, додајући да све то треба радити да би се заштитила домаћа производња млека и прерађевина.

Иначе, производњом млека у Србији се бави око 400.000 породичних газдинстава (од постојећих 631.000), с око 1,2 милионом фармера. У 2013. години произведено је 1.466.000.000 литара млека.

Количина премираног млека била је 632.970.000 литара, а то је 80,74 процената премираног млека у односу на откупљене количине од 783.968.000 литара, односно 43,18 процента произведеног млека.

Направимо 55.000 тона сира

Србија има око 200 погона за производњу и прераду млека, а међу њима је 20 индустријских. Укупна производња свих врста сира се процењује на 55.200 тона, од чега индустријски погони произведу 14.650 тона, односно 26,5 одсто укупне производње, а занатски погони 44.550 тона.

Белог сира у индустријским погонима произведемо 10.472 тоне, тврдог 2.895 тона, топљеног 1.230 тона… У индустрији прераде млека и производњи сира имамо 4.343 запослена с пуним радним временом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *