07.03.2015., Дневник, С. Глушчевић

За десетак дана ратари ће започети најважнији посао на њивама – сетву. Ако се суди по првој култури – шећерној репи – овог пролећа нећемо достићи лањске површине. Управо ће слатки корен доживети дебакл јер ће га, све су прилике, бити трећину мање него прошле године. Незадовољни ценом коју су од шећерана добили за лањску репу и свим перипетијама које су пратиле откуп, ратари од репе дижу руке, а ни овогодишња цена од 28,5 евра по тони не звучи оптимистично. Елем, површине под слатким кореном биће умањене и 25.000 хектара у односу на прошлогодишње.

secerna_repa_odustajanje– Овог пролећа може се очекивати да шећерном репом буде засејано 45.000 до 50.000 хектара, што, имајући у виду и залихе шећера које имамо, обезбеђује сасвим довољне количине и за домаће потребе и за извоз – каже за „Дневник” директор компаније „Суноко” Љубиша Раденковић, додајући да је разумљиво мање интересовање ратара због прошлогодишње ниже цене, узроковане падом цене шећера на светском тржишту.

По његовим речима, „Суноко” је пре неколико недеља исплатио сву шећерну репу ратарима, а овогодишњи род уговара по 28,5 евра тону, што је, како каже, најнижи гарантовани износ, а то не значи да неће ићи навише ако се за то створе услови, узимајући у обзир дешавања на светском тржишту.

– Такође, важно је што је цена дефинисана у еврима, што произвођачима даје сигурност – напомиње Раденковић.
Иначе, површина за пролећну сетву се последњих година углавном креће око 2,2 милиона хектара. Како су у Министарству пољопривреде рекли за „Дневник”, још увек се не може са сигурношћу говорити о структури, али по правилу, највеће површине заузима кукуруз – око 1,1 милион хектара, индустријско биље – око 400.000, поврће – око 300.000, крмно биље – око 150.000, јара стрна жита – око 80.000 хектара…

Осврћући се на подстицаје ратарима, у Министарству посећају на то да, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, само газдинства која обнове регистрацију у прописаном периоду, од 1. фебруара до 31. марта, могу рачунати на њих током године.

– Пољопривредни произвођачи у овој производној години могу рачунати на основне подстицаје од 6.000 динара по хектару. Осим тога, регрес за репроматеријал износи 3.000 динара за ђубриво и 3.000 динара за гориво, односно десет динара по килограму ђубрива и 50 динара по литру горива. Регресирају се сва ђубрива, а од горива евродизел и дизел-гориво гасно уље 0.1. На тај начин, Министарство помаже пољопривредним произвођачима да смање трошкове производње, као и да повећају приходе кроз веће приносе, спровођењем одговарајућих агротехничких мера – наводе наши саговорници. – Пољопривредним произвођачима на располагању је и регресирање осигурања, усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња у износу од 40 одсто од висине премије осигурања. Регистрована пољопривредна газдинства ће и ове године моћи да конкуришу за бесповратна средства за подизање вишегодишњих производних засада воћа, винове лозе и хмеља, као и подстицаји за инвестиције у примарну пољопривредну производњу, и то у износу од 40 одсто од износа инвестиције, а за подручја с отежаним условима рада у пољопривреди – у износу од 55 одсто од износа инвестиције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *