13.03.2015., Политика , Ј. Рабреновић

Узгајивачима свиња потребан новац за пролећну сетву

Владa Србије требало би данас да донесе одлуку о натуралном откупу товљеника који подразумева замену дебелих свиња за меркантилни кукуруз као што су предложила министарства пољопривреде и трговине. Како је најављено, за ту намену биће обезбеђено 15.000 тона меркантилног кукуруза из републичке Дирекције за робне резерве.

protesti_poljoprivrednikaОва државна „помоћ” фармерима, који имају проблем са продајом товљеника, није наишла на веће одобравање произвођача.

Златан Ђурић из Уније пољопривредних произвођача каже да се још не знају паритети те размене и да већини овакво решење проблема не одговара, јер им треба новац за сетву, односно куповину репроматеријала. Мањи број фармера, каже он, може да сачека да прода кукуруз по бољој цени, јер кукуруз јесте новац. Боље би било да је мера комбинована – да се део товљеника размени за кукуруз, а део да се прода робним резервама.

– Има и других начина. Кланичари дугују Дирекцији за робне резерве 100.000 товљеника и када би сада Дирекција тражила да јој они врате свиње они би морали од нас да их купе – каже Ђурић додајући да је цена товљеник пала на испод 100 динара, односно да се зависно од класе свиње продају од 95 до 110 динара по килограму.

Проблем је што су многе свиње сада прерасле, ван класе су и кланичари уцењују, а потрошачима ће их продати као прву класу. У овом удружењу кажу да је увознички лоби јак и да је то разлог што им држава више не иде у сусрет. Није тачно, каже овај произвођач, да је препрека за већу заштиту домаће производње Споразум о стабилизацији придруживању, јер и по том документу могућа је заштита домаћих произвођача у случају поремећаја на тржишту и великог притиска из увоза.

Чедомир Радовић, помоћник директора Института за сточарство, каже да је проблем то што има много малих произвођача који немају уговорен пласман, а не толико увоз.

– И ово тржиште уређује понуда и тражња. Прошле године у септембру, октобру и новембру цена товљеника је била врло висока, од 170 до 200 динара по килограму. С друге стране свиње су се из увоза могле набавити по цени 150-160 динара што је разлика и до 20 одсто па се прерађивачима увоз исплатио. Због добре цене кренуо је и већи тов, објашњава Радовић.

По његовим речима, проблем је што много малих произвођача није конкурентно, јер имају лоше параметре производње: мали број товљеника по крмачи, велики утрошак рада по килограму, лош однос утрошка хране и прираста. Решење је, каже он, да повећају ефикасност производње. Има и код нас добрих произвођача чије су фарме на нивоу европских са по хиљаду товљеника, а и велики кланичари имају сопствене фарме.

По њему, познати циклуси у свињарству, када због велике понуде пада цена, проредили су се у односу на неке године. Према његовим сазнањима већих проблема, односно драстичнијег пада цена није било од 2007. године.

– Сада је пуно проблема, а мало решења. Произвођачи треба да уговоре производњу с кланичарима. Они немају удружења, ту је и проблем накупаца и недостатка поверења. У тежем положају су фармери који немају своју кланицу. Решење је да у временима с добром ценом инвестирају у кланицу. Било је примера да су и њих уцењивали малопродајни ланци па су они ишли даље и правили сопствену продајну мрежу или бар кућу меса. Важан је пласман. Не вреди нешто да производите ако то нико неће да купи. Зато су неки одустали од овог посла и само продају кукуруз – каже Радовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *